Uspavana osećanja

Diši.
Nije čak ni sačekao da mu ona ponudi da sedne, odmah je zauzeo mesto naspram nje. Plašila se da će u njegovim očima primetiti njoj dobro poznati sjaj. Da li će moći da prikupi hrabrost i da ga pogleda pravo u oči? Međutim, on je odmah ispod stola ispružio duge noge, zbog čega je ona morala svoje da povuče. Mrzela je sebe zbog slabosti koju je pokazala. Dakle, još uvek nije ravnodušna prema njemu. Dodavola s njim!
Zašto je, od svih ljudi koje je poznavala, baš Brajan Maršal morao ovde da dođe? I šta on ovde traži? On je jedini čovek koga ona nikad nije mogla obmanuti. Prošlo je nekoliko meseci pre nego što su meštani saznali njeno ime, a sad je sedela s čovekom koji je o njoj znao previše i zato je opasan po nju.
Nije mogla da se pretvara da je ona neko drugi i da ga ne poznaje. Pojma nemam ko je Vinona Jejts, mogla bi da kaže i to čak ne bi bila laž, zar ne? Imala je pravo na to da porekne sopstvenu egzistenciju i da pobegne iz prethodnog života, koji joj je postao pretežak. Deo nje to je želeo, i to baš žestoko.
Ali njegov pogled pokazao joj je da ju je bez ikakve sumnje prepoznao. Ledeno mu se osmehnula, a po takvom osmehu bila je poznata od detinjstva. Taj osmeh nije joj stizao do očiju.
– Kriva u smislu optužnice – rekla je zadivljujuće opušteno. Činilo se da nije nimalo impresionirana čovekom, zbog čije je blizine osetila drhtaj niz kičmu. Skliznula je u stolici, ali je uspela da zadrži ravnodušan izraz lica. Primetio je da joj je pogled prazan, a čini se da je baš to i očekivao.
– Dobro, dobro, čujem – izazovno ju je gledao, a blagi osmeh titrao mu je na usnama. Da li je to bio znak prezira? – Nisam ovde otkrio ni horde paparaca ni jahte na obali, koje udaraju u stene, ni klubove za bogataše, koji se u njima silno dosađuju. Da li si možda pogrešila, pa si došla ovamo umesto na Ažurnu obalu?
-1 ja se radujem što tebe vidim – promrmljala je, kao da nije primetila njegov prekorni ton. I zašto bi na to reagovala? Uostalom, zar je trebalo da se navikne na to da čitavog života trpi prekore? – Koliko se dugo nismo videli? Pet godina? Možda šest? Ako ne računamo onaj intermeco…