Uprkos preprekama

Regan pogleda na časovnik, a onda u taksistu koji nemoćno zavrte glavom.
Žao mi je, gospođice, ali ponekad se dešava zastoj u saobraćaju.
Mislim da ću ovde izaći – Regan se maši za novčanik i pruži taksisti novčanicu.
Na sreću nije imala veliki prt- ljag. Sem ranca sa stvarima, tu je bila i mala ručna torbica u kojoj su se nalazila lična dokumenta i kreditne kartice. Udahnula je svež jutarnji vazduh i pošla pre- ma svom stanu. Posle dva mese- ca ponovo je bila u Londonu. Let iz Sidneja bio je naporan i dug i biće joj potreban bar jedan dan da se dobro odmori i ispava. U jednom izlogu ugledala je poster muškarca. Rajan Fuler! Da, to je nesumnjivo bio on. Rajan se nalazio u Londonu, a povod je bio promocija njegove najnovije knjige. Otkako ga je pre desetak godina upoznala u Londonu, više ništa nije čula o njemu. Rajan je ušao u njen život na najlepši mogući način, a tih mesec dana s njim, bili su najromantičnijih mcscc dana u njenom životu. Promocija je trebalo da se održi sutradan, u foajeu hotela Belve- der, u sedamnaest časova. Regan na brzinu razmisli o obavezama koje je očekuju narednog dana i odluči da se svakako pojavi na promociji. Hodala je oko dvadc- setak minuta pre nego što se za- ustavila ispred jedne bele zgrade sa prelepim balkonima i frizom od isprepletane vinove loze. Vo- lela je ovaj kraj koji je bio dosta miran u odnosu na neke druge kvartove u okolini. Ušla je u zgradu i počela da se penje uz stepenište. Zastala je ispred sta- na na drugom spratu. Iza vrata gospođe Larson, dopiralo je mja-ukanje mačke. Stara dama je davala časove klavira manjoj deci i sem te mačke nije imala nikog svog. Naomi sigurno još spava, pomisli Regan pre nego što je pozvonila. Posle drugog zvona čulo se šuškanje Naominih papuča po parketu.