Vijest da je preminuo baš na Uskrsni ponedjeljak, dan kad slavimo novi život i nadu, pogodila je mnoge pravo u dušu. Nije to običan dan za ovakav rastanak… Kažu da kad papa umre u uskrsno vrijeme, to nosi posebno značenje
Kako je saopšteno iz Vatikana, papa Franjo preminuo je nakon komplikacija izazvanih obostranom upalom pluća – teškom bolešću koja ga je poslednjih nedelja života fizički iscrpela i značajno oslabila. Iako je već ranije tokom godine bio hospitalizovan zbog ozbiljnih respiratornih problema, njegova odlučnost da ne odustaje od papinskih dužnosti i da ostane na čelu Katoličke crkve do poslednjeg daha, ostala je čvrsta, nepokolebljiva i duboko dirljiva.
Godine borbe i tiha snaga
Tokom poslednjih meseci svog života, Sveti Otac prošao je kroz više zdravstvenih kriza koje su polako, ali sigurno trošile njegovo telo, ali ne i duh. Njegovi hronični problemi sa disanjem datiraju još iz mladosti, kada mu je hirurškim putem odstranjen deo desnog plućnog krila – što ga je celog života činilo posebno ranjivim na infekcije bronhija i pluća. Kako su godine prolazile, ti problemi su se pojačavali, a imunitet slabljen starošću više nije mogao da se bori s napadima bolesti kao nekada.
Kristofer Lamb, ugledni vatikanski dopisnik i jedan od najupućenijih novinara kada je u pitanju stanje Pape, izjavio je da je njegovo zdravlje tokom cele godine bilo izuzetno krhko. Tokom februara i marta, papa je dvaput bio na ivici života i smrti, doslovno „za dlaku“ izbegavši koban ishod, zahvaljujući brzoj reakciji medicinskih timova. Iako mu je svakim danom postajalo sve teže da se fizički oporavi, njegova mentalna snaga, vera i volja za služenjem ostali su postojani i snažni – kao plamen koji odoleva vetru.
Slabost tela, snaga vere
Već neko vreme pre smrti, papa je bio vezan za invalidska kolica. Svako kretanje bilo mu je napor, ali nikada nije dopustio da fizička slabost utiče na njegovu duhovnu snagu. I dalje je primao vernike, svetske lidere, učestvovao na misama i sprovodio reforme unutar Crkve koje je smatrao neophodnim. Bio je papa koji je duboko verovao da vera mora biti živa i dostupna svima – siromašnima, marginalizovanima, onima na ivici društva.
Njegova misija bila je jednostavna, ali moćna: da Crkva ne bude zatvorena u svojim zidinama, već otvorena, humana, topla i prisutna u životima običnih ljudi. Njegova borba za pravdu, jednakost i razumevanje učinila ga je jednim od najcenjenijih i najvoljenijih papa modernog doba.
Poslednji trenuci i oproštaj
U poslednjim danima njegovog života bilo je jasno da mu disanje postaje sve teže, a bol sve prisutnija. Ipak, i tada je nalazio snage da bude uz svoj narod. Poslednji put je viđen u javnosti na Uskrs, kada je, iako vidno slab, u invalidskim kolicima izašao pred okupljene vernike na Trgu svetog Petra. Podigao je ruku u znak blagoslova i jedva čujno izgovorio: „Sretan Uskrs.“ Taj trenutak, tih ali snažan, dirnuo je milione – jer su svi prisutni znali da su svedoci poslednjeg obraćanja čoveka koji je izgarajući služio svojoj veri i svom narodu.
Uprkos činjenici da je proveo čak 38 dana u bolnici, uz konstantne terapije i lekarsku negu, njegov duh nije posustajao. Lekari su dali sve od sebe, ali godine, životni umor i iscrpljenost izazvana dugogodišnjim zdravstvenim borbama, učinili su svoje. Ipak, do samog kraja, papa Franjo je ostao u duhu snažan, fokusiran na misiju koju je s ljubavlju sprovodio – da Katoličku crkvu približi čoveku, učini je savremenijom, tolerantnijom i saosećajnijom.
Nasleđe koje se pamti
Papinski mandat pape Franje biće upamćen po njegovim reformama, progresivnom
pristupu, insistiranju na dijalogu sa svim religijskim i društvenim zajednicama, ali i po njegovoj jednostavnosti i bliskosti sa ljudima. Nije želeo da vlada iz senke moći, već da bude svetionik u vremenu tame, uteha u trenucima tuge, i glas razuma u svetu prepunom podela.
Njegova smrt ostavlja prazninu koju je teško popuniti – ne samo u srcima vernika širom sveta, već i među onima koji nisu pripadnici Katoličke crkve, ali su u njemu prepoznavali čoveka izuzetne hrabrosti, mudrosti i iskrene dobrote.
Sećanje koje ne bledi
Vernici se danas sećaju pape Franje po njegovoj toplini, skromnosti, osmehu koji je lečio, rečima koje su umirivale i pogledu punom razumevanja. Bio je čovek koji je verovao u ljubav kao najmoćnije oružje protiv mržnje, u saosećanje kao lek za ravnodušnost, i u zajedništvo kao odgovor na otuđenost.
Iako fizički više nije među nama, njegovo duhovno nasleđe ostaje. Njegove reči, dela i primer živeće kroz sve one koji nastave da se zalažu za svet u kojem vera nije puka tradicija, već svakodnevna borba za ljudskost, dobrotu i pravdu. Papa Franjo nas je naučio da veličina ne leži u moći, već u služenju. I zbog toga će zauvek ostati jedan od najvećih duhovnih lidera našeg vremena.