Dana 2. oktobra 2017. godine u svojoj 41. godini života Dona je preminula posle duge i iscrpljujuće borbe s karcinomom, bolešću koja ju je pogodila kada je imala 39 godina.
Prošlo je sedam godina otkako je svet izgubio Donu Ares, talentovanu pevačicu i ličnost koja je mnogima bila simbol hrabrosti i inspiracije. Njena otvorena i javna borba protiv ove nemilosrdne bolesti pratila je njene obožavaoce, ali i širu javnost, a ono što ju je izdvojilo bio je njen neiscrpan optimizam i volja da pokaže da čovek može ostati snažan čak i u najtežim trenucima.
- Dona Ares nije bila samo muzičarka. Ona je za mnoge predstavljala simbol borbe i otpornosti. Tokom godina, dva puta je uspela da pobedi bolest, ali se rak vraćao, svaki put sve agresivniji i snažniji. Upravo iz tih iskustava nastala je njena intimna knjiga „Soba za nikoga“, u kojoj je otvoreno govorila o sopstvenim unutrašnjim strahovima, bolovima, ali i o tračcima nade koji su je vodili dalje. Knjiga je ubrzo postala ne samo lična ispovest već i dragoceni vodič za sve koji prolaze kroz neizvesnost bolesti. Mnogi čitaoci pronašli su u njenim rečima utehu i osećaj da nisu sami u svojim borbama.
Posebno je značajnu ulogu imala na društvenim mrežama, gde je gotovo do poslednjih dana delila svoje misli, osećaje i životne stavove. Njene poruke bile su obojene toplinom i nadom, čak i kada je bila svesna da se kraj bliži. Jedna od njenih poslednjih objava sadržala je reči: „Još uvijek sam dobro!!! Podnošljivo je, iako već osjećam i vidim kako polako blijedim.“ Ova rečenica, jednostavna a snažna, odražava njenu unutrašnju snagu i upornost da ostane pozitivna. Ona je time pružila utehu ljudima koji su i sami prolazili kroz teške trenutke, šaljući jasnu poruku da borba nikada nije uzaludna ako se vodi s dostojanstvom.
Pet dana pre smrti, Dona je objavila svoju poslednju fotografiju, uz emotivnu poruku: „Voli vas vaša Dona Ares.“ Taj oproštaj duboko je pogodio njene fanove i prijatelje, ostavljajući trag u njihovim životima. U poslednjim mesecima života, prolazila je i kroz lične izazove – razvela se od supruga Džavida Ljubovcija, čoveka koji je bio uz nju tokom najtežih trenutaka. Njihova priča svedoči o tome koliko je život nepredvidiv, ali i koliko ljubav i podrška bliskih ljudi imaju značaj, posebno kada se suočavamo s najvećim izazovima.
- Njeno muzičko stvaralaštvo ostaje zauvek upisano u istoriju balkanske scene. Hitovi poput „Pusti, pusti modu“ postali su evergrini, pesme koje i danas žive među publikom. Ono što je Donu razlikovalo od mnogih drugih pevača bila je njena sposobnost da kroz muziku prenese autentične emocije – radost, bol, ljubav i nadu. Njena pesma nikada nije bila samo pesma; bila je životna priča pretočena u note i stihove.
Osim muzike, ostavila je snažan uticaj i na zajednicu. Njena hrabrost u borbi protiv bolesti inspirisala je mnoge ljude da pronađu snagu u sebi. Često je učestvovala u humanitarnim projektima, koristeći svoju popularnost da širi svest o raku i pomogne onima koji prolaze kroz isto iskustvo. Na taj način, ona nije bila samo umetnica, već i osoba koja je svoje teškoće pretvorila u poruku nade za druge.
Danas, iako je prošlo sedam godina od njenog odlaska, sećanje na Donu Ares živi. Njeni fanovi, porodica i prijatelji i dalje je čuvaju u mislima, a mnogi projekti i događaji posvećeni su upravo njoj i njenom nasleđu. Kroz muziku, knjige, humanitarni rad i poruke koje je ostavila, Dona Ares ostaje simbol otpornosti, snage i hrabrosti. Njena priča nas uči da, iako život često donosi nepravdu i patnju, čovek može ostati uspravan i ostaviti dubok trag u srcima drugih.
Dona Ares je otišla prerano, ali je za sobom ostavila bogato nasleđe – pesme koje će se i dalje pevati, reči koje će pružati utehu i primer hrabrosti koji će inspirisati generacije koje dolaze. Njena smrt nije samo gubitak za muzičku scenu, već i podsećanje svima nama da u životu, bez obzira na iskušenja, uvek treba tražiti snagu za osmeh, ljubav i borbu do samog kraja