Talija, izgledaš kao boginja – Krispen Blit, vlasnik umetničke galerije “Blit” u Bejsvoteru, pozdravio je Taliju Rejnolds.
– Kamenčići oko tvog vrata vrede malo bogatstvo.
– Veliko bogatstvo, da budemo precizniji – uzvrati Talija i automatski povuče ogrlicu.
– Ovi kamenčići, kako ih nazivaš, besprekorni su safiri iz Kašmira.
– Da li je to poklon od tatice? Mora da je poslovanje u „Rejnolds Grejmsu” svakim danom sve bolje – Krispenov osmeh odjednom je postao izveštačen.
– Lepo je znati da je recesija u nekim firmama već prošla.
Na gorki ton u Krispenovom glasu Talija se namrštila. Čula je neke glasine o tome da je Blitova galerija pogođena krizom. U jednom momentu pokušala je da kaže Krispenu da ni u juvelirskom poslu njenog oca nije baš sve ružičasto.
Srećom, njen otac uspevao je da održi poslovanje zahvaljujući ušteđevini.
I Talija je poslednja tri meseca radila besplatno, a sportski automobil koji je pre tri godine od oca dobila za dvadeset prvi rođendan zamenila je za stariji i slabiji „mini-moris”. Prodala je neke komade nakita, kao i dizajnirane haljine. Haljinu koju je te večeri nosila pozajmila je od jedne prijateljice, inače vlasnice butika. Ni ogrlica u koju su ugrađeni safiri i dijamanti nije bila njena, već vlasništvo „Rejnolds Grejmsa”. Otac ju je zamolio da je te noći nosi oko vrata jer će tako možda skrenuti pažnju nekog novog klijenta.
Talija se plašila da će je izgubiti pa ju je stalno pipkala rukom.
