U pravcu sreće

Nije završila rečenicu, jer nije pronalazila dovoljno jaku reč kojom bi opisala čoveka koji je naudio Esteli. Taj čovek, Noel Mosar, napravio je pakao od njenog odmora. Odvojio ju je od Feliksa, njenog momka, a njegovog mlađeg brata, ne poštujući njihovu volju da budu zajedno.
Učinio je sve da joj boravak u Maroku bude užasan i na kraju ju je grubo, bez njenog pristanka, naterao da sedne u avion i vrati se za Ameriku.
Bila je užasnuta saznanjem da postoje ljudi koji misle da mogu da odlučuju o tuđim životima, da upravljaju njima kao da su u njihovom vlasništvu, pritom nimalo ne misleći na tuđa osećanja.
Sofija je bila advokat za ljudska prava i uvek, kada bi to pravo bilo povređeno, ona bi osećala kako je preplavljuje neizdrživi bes. Istog trenutka, poželela je da se nađe licem u lice sa tim grubijanom i očita mu lekciju koju će zapamtiti za čitav život. Već bi ona znala kako da izađe na kraj sa njim, što mlađa i nedovoljno iskusna Estela nije mogla da učini.
Kada joj je Estela predložila da uzme godišnji odmor i pođe sa njom u Rabat, Sofija nije mogla da prihvati taj predlog zbog posla. Sada joj je bilo žao što se više nije potrudila da završi sve obaveze na vreme i bude sa Estelom, kada joj je bila najpotrebnija.
Sofija je znala da je Feliks, mladić koga je njena sestra upoznala na fakultetu, pozvao njenu sestru da gostuje u njegovom hotelu. Estela je trebalo da ide u Rabat zajedno sa još jednom prijateljicom koja je u poslednjem času otkazala put. Međutim, Estela, i pored Sofijinih nagovaranja da ne kreće na put sama, nije želela da se predomisli.