U oblacima sam kad sam s tobom
Osmehnuvši se, Siena Blejk je podigla čašu u kojoj je kipeo šampanjac.
– Za maminih i tatinih sledećih trideset godina divnog bračnog života! Da budu srečni kao i u prošlosti.
Dajana Blejk je svojoj kćerki poklonila osmeh pun ljubavi. Bila je veoma elegantna u, za nju, neobičnom okruženju najotmenijeg londonskog hotela.
– Drago moje dete, ako narednih trideset godina budu upola uspešne i lepe kao ove dosad, biću presrećna.
S pomešanim osećanjem gordosti i ljubavi okrenuo se Sienin otac prema svojoj ženi.
– Znam da će nam budućnost biti još lepša – reče on samouvereno. – A razlog više što u to verujem jeste činjenica da smo srećni s našom decom. Zato podižem ovu čašu za dobro zdravlje i sreću naših bliznakinja Siene i Đeme, koje su obogatile i ispunile naš život. Preostaje nam samo još jedna radost koju iskreno priželjkujemo, a to je da uskoro dobijemo unuke – dodao je namigujući.
U tom momentu svetlost sveće prelomila se na brušenoj površini dragulja na Sieninom vereničkom prstenu i, kao predskazanje, blesnula je pred očima prisutnih.
– Pretpostavljam da Đema zasad ne namerava da postane majka – Sienin glas zvučao je ubedljivo – jer se u njenom životu još nije pojavio muškarac za koga bi poželela da se uda. A što se Adrijana i mene tiče, možda bi bolje bilo da sačekamo još koju godinu – dodala je pokušavajući da odagna sumnju koja ju je obuzela. – Ali u ovom momentu važna je samo vaša godišnjica braka – uz osmeh je otpila gutljaj šampanjca. Majka ju je nežno pogledala.
– Bilo bi mi draže da je Đema mogla da nam se pridruži. Ali tu se ništa ne može promeniti. A tvoj jučerašnji dolazak prijatno nas je iznenadio. Šteta što Adrijan nije mogao doći s tobom.
Siena je potisnula konfliktne emocije koje su se u njoj ponovo pokrenule.
– Rekao je da vam prenesem njegove iskrene pozdrave i lepe želje povodom proslave godišnjice jer on nije mogao da nam se pridruži zbog obaveza.
Njeni roditelji su to razumeli. Oni su izgradili sopstveni biznis i, zajedno sa svojim kćerkama, mnogo su radili da ga održe.
– Ali za nekoliko nedelja vi ćete opet doći kući na Novi Zeland, pa ćemo proslaviti s Đemom, Adrijanom i svim vašim prijateljima – dodade Siena užurbano i još jednom podiže čašu. -Za nezaboravno krstarenje! Vratite nam se živi i zdravi.
Njeni roditelji odavno su sanjali putovanje brodom, opušteni odmor u obilasku Kariba i Srednje Amerike. Godinama su štedeli za ovu priliku, pa će avionom otići do luke gde će se ukrcati na brod.
Gužva i užurbanost u ulaznom prostoru privukli su Sieninu pažnju. Znatiželjno je posmatrala menadžera hotela, zgodnog i mirnog čoveka, kako žurno ide u susret gostima koji su pristizali.
Nesumnjivo važni gosti, zaključi Siena. Ne verujem da je mene primetio kada sam mu prišla zajedno s roditeljima.
U tom trenutku slučajno je uhvatila pogled tog čoveka i srce joj je za momenat zastalo. Naglim pokretom ruke podigla je naočare i oštro upitala:
– Da li ste pozvali Nika?
– Našeg Nika? – odgovori joj Dajana pitanjem.
Kada je ugledala iznenađena lica svojih roditelja, Siena je znala da se prevarila.
– Nikolas Grenvil – rekla je. To ime izazvalo je u njoj gorko i sramno osećanje.
