Dajana je ostala da stoji uspravno, gledajući u pravcu odakle je dolazio glas.
Bila je toliko uplašena, da se sva ukočila. Njen strah se pojačao još više, kada je spoznala da se radi o ljudima sa maskama. A ona se toga strašno bojala! Tamo u Angoli, svake noći je gledala kako plemena izvode svoje ritualne igre, i svi su bili maskirani! Ne sa crnim čarapama, naravno, ali su na nju delovali isto tako zastrašujuće. Ponovni susret sa nečim takvim, ovde u centru šefilda, u robnoj kući igračaka, gde je radila već godinu dana, bio je zaista šok za nju.
Svi na pod, ili ću vas razneti! – začula je opet preteći glas.
Ali se nije pomerila, iako je toliko želela da to učini. Ostala je uspravno i hipnotisana, i ko zna šta bi se dogodilo da je dve čvrste ruke nisu prizemljile i zakovale za pod.Izigravajte heroja na drugom mestu i u drugim okolnostima – prošaputao je tik uz njeno uvo.
Dajana je želela da kaže da ona uopšte ne izigrava heroja, već da je paralisana od straha, njena usta su se samo otvorila, ali nije pustila ni glas.
U stvari, glas ne bi mogla da pusti, čak, i da je htela, jer je neznanac, koga je dečak oslovio sa Džejk, držao čvrsto ruku na njenim usnama, dok je drugom zaklanjao Klejovu glavu.