Lep, moćan i bogat – knez Konstantin je najpoželjniji neženja u svojoj zemlji. Sve dame ga saleću u nadi da će ga osvojiti. Ali, Konstantin nikako da zaboravi mladu medicinsku sestru Doru kojoj je pre tri godine izmamio jedan vreli poljubac. No, ona kao da je u zemlju propala. Naredio je da je traže po čitavom svetu i, konačno, na tragu je princezi svog srca! Međutim, nije ljubav sve što on od nje želi…
Odlomak
Da u je i Ana imala ovakva mračna predosecanja, razmišljala je. Ili sam postala paranoična?
Uglavnom, nije smela da rizikuje.
Tiho je uzdahnula. Nedefinisani strah koji ju je sve više obuzimao naveo ju je na to da da otkaz hirurgu kod kojeg je radila i da napusti gradiću podnožju južnih planina Novog Zelanda. Tokom poslednje tri godine to mesto je postalo utočište za Majka i nju. Opet je u želucu osetila težinu. Bacila je spisak na kuhinjski sto i promuvala se još jednom po svim prostorijima.
Vrativši se u dnevni boravak koji se ishladio, stala je pored kauča. Tu je bila i torba sa prtljagom za sutra. Sve ostalo što su Majk i ona posedovali bilo je već u gepeku njenih kola. Nijedan papirić nije ukazivao na to da su tri godine živeli ovde.
Ipak nije uspevala da se oslobodi straha i nervoze. Vetar, zbog kojeg je drveće šuštalo, zov sove u daljini – sve je to kidalo njene živce. Duboko je udahnula i pogledala na sat.
– Smesta da si prestala – opomenula je sebe.
– Ništa se neće dogoditi.
Sada nikako nije mogla u krevet iako inače u ovo vreme već spava. Zašto ne bi odmah krenula?
Zapravo je nameravala da krene tek ujutro. Mada, Majk bi mogao da spava u malom sedištu za decu kao u krevecu. Verovatno se ne bi probudio kada bi ga sada prenela u kola. i niko ne bi primetio da je otišla jer su u ovo doba ulice puste.
Odjednom se čuo neki šum. Kao daje neka manja životinja trčala po šljunku kolskog ulaza. Bio je to sasvim uobičajen zvuk ali, uprkos tome, pažljivo je osluškivala i jedino stoje čula bili su glasni otkucaji njenog srca i tu i tamo blejanje koza sa susednog pašnjaka. Taj poznati zvuk trebalo je da je smiri.
-Ma hajde, ne budi melodramatična – glasno je rekla da se ohrabri. – Nikoga ne zanima to što ti napuštaš Nukurou.
Nedostajaće samo nekolicini ljudi. A oni, kada bi znali da ona ovo zabačeno mesto napušta zbog lošeg predosećanja, proglasili bi je ludom.