Novorođeno dete, umotano u toplu, belu benkicu, izgledalo je poput anđela. Nosilo je ispod benkice elegantnu belu košuljicu, a preko nje je bila pletena benkica u dva dela, koja je bila obavezana kapom. Celo dete je bilo obavijeno u nežno belo-plavo ćebe, a pored njega se nalazila i boca bebi pudera. Na prvom pogledu, detinjstvo tog mališana bilo je poput svakog drugog, no njegova sudbina bila je daleko od obične. Ta scena nije bila samo nevino zbrinuto novorođenče, već duboko emotivna priča o njegovom nestanku i potragu za odgovornostima i identitetima.
Na kraju, ovaj mališan je bio ostavljen kao novorođenče u liftu zgrade u Beogradu, tačno 29. aprila 1977. godine, u 23:40. Dok su svi tragovi vodili do toga da je neko možda učinio nenamerno loš izbor, prava priča tek je trebala da se razvije. Za njega je, zapravo, to bio početak jedne izuzetne priče. Milan Popović, koji je imao oko mesec dana kada su ga otkrili milicioneri, znao je da život ima neverovatne obrte. Zgrada na Ulici kraljice Natalije, u kojoj je bio pronađen, postala je mesto koje će on ponovo posetiti, samo kako bi pokušao da razjasni misteriju svoje prošlosti.
- Godinama kasnije, Milan je živio u Španiji, sa srećnim životom, oženjen, s dvoje sinova, ostvarujući sve ono što su mu roditelji usvojitelji, Svetlana i Aleksandar Popović, pružili. Međutim, s vremena na vreme, pitanja o njegovoj biološkoj majci počela su da ga muče, i on je započeo potragu za odgovornim ljudima koji su bili deo njegovog stvarnog početka života. „Ove godine napunio sam 46 godina, i odlučio sam da saznam više o svojoj prošlosti, o majci koja me je rodila, i o svemu što me je oblikovalo“, rekao je Milan u intervjuu za “Blic”.
Milan je svoje najranije uspomene vezao za trenutak kada je saznao istinu o svom početku. „O svojoj sudbini sam čuo od usvojitelja. Oni su mi ispričali o mom boravku u sirotištu u Zvečanskoj i o tome kako je Ilija Glušac, policajac, pronašao me u liftu. Tog dana u aprilu 1977. godine, moj život je krenuo novim putem”, seća se Milan. A ta priča o tome kako je pronađen, nije bila samo šokantna za njega, već i za sve koji su saznali.
- Milan je čak otišao u zgradu u kojoj je kao beba ostavljen, kako bi istražio detalje o tom događaju. Kada je pozvonio na interfon i kontaktirao čoveka koji je tada bio prisutan, koji ga je kasnije nazvao da je pronašao bebu u liftu, došao je do interesantnih saznanja. Iako je na početku bio uplašen, čovek ga je kasnije pozvao i izvinio se zbog početne nelagodnosti. “Nisam osećao nikakve posebne emocije kad sam ušao u tu zgradu, ali sam pomislio da bi moglo biti neugodno. Međutim, sve se završilo na prijateljski način”, rekao je Milan uz smeh.
Detinjstvo u porodici usvojitelja bilo je ispunjeno ljubavlju i pažnjom. Svetlana i Aleksandar su ga čuvali kao svoje, iako je od samog početka znao da nije njihov biološki sin. Iako su ga svi voljeli, a on nije imao nikakvih problema sa tim što je usvojen, ponekad su ga zadirkivali zbog toga. “S vremenom sam shvatio da ništa nije bilo loše u tom, ali bilo je nekih neugodnih trenutaka u komšiluku, jer ljudi tada nisu bili naviknuti na usvajanje”, seća se Milan. Zanimljivo je da su ga kroz njegov život oblikovali prijatelji, ali i činjenica da je odrastao kao „solo igrač“. Milan je prešao razne životne etape: završio školu, služio vojsku, upisao fakultet, ali tek su ga posle teških trenutaka bombardovanja i loše atmosfere odjednom oterali u potrazi za smirenjem.
- I dok je Milan putovao kroz Evropu, od Grčke do Italije, pa do Švajcarske i Španije, njegova potraga za odgovornostima nastavila je da raste. Na kraju, oženio je Ivanu, a zajedno su dobili dvoje dece. Oženjen i srećan, ipak je odlučio da u potrazi za biološkim roditeljima pokuša da dobije odgovore na svoja pitanja. Podstaknut majkom Svetlanom, koja je želela da zna više o njegovom poreklu i genetskim informacijama, Milan je odlučio da preduzme prvi korak. Zatražio je sve podatke iz sirotišta, ali, nažalost, dobio je vrlo malo informacija. Ipak, to ga nije zaustavilo.
U poslednjem pokušaju da sazna nešto više o svojoj biološkoj porodici, Milan je obavio DNK analizu putem međunarodne agencije koja se bavila genetskim istraživanjima. Nadao se da će kroz ovu analizu pronaći rođake i možda dobiti odgovore na pitanja koja su ga mučila godinama. „Bilo bi lepo da nađem nekog rođaka. Svi Španjolci imaju velike porodice, a mi ovde u inostranstvu smo pomalo usamljeni. Možda postoji neko ko je moj rođak, pa bi mogli da se povežemo”, rekao je Milan.
U svojoj potrazi, Milan ističe da ne gaji ljutnju prema svojoj biološkoj majci. On smatra da su njeni razlozi mogli biti teški, ali je zahvalan što je doživeo život kakav jeste. Njegovo putovanje prema saznanju o svom poreklu sada je postalo duboko emotivno, i Milan veruje da je vreme da pronađe odgovore, iako ih možda neće dobiti.