U avionu su odbili da sede pored mene zbog moje težine — ali sve se završilo veoma neočekivano.
Uvek sam se trudila da nikome ne pravim probleme. Imam određene zdravstvene probleme zbog kojih ne izgledam onako kako bih želela. Zato, da nikome ne smetam i da se osećam udobno, uvek kupujem dva mesta u avionu. To je moja svesna odluka — znak brige kako o sebi, tako i o saputnicima.
Tog dana sam, kao i obično, zauzela svoja mesta pored prozora, stavila slušalice i u mislima se pripremala za let. Sve je teklo mirno… dok se nije pojavila mlada žena. Bila je upadljiva, samouverena, besprekornog izgleda — privlačila je pažnju svih putnika.
Nisam joj posvetila posebnu pažnju dok odjednom nije rekla nešto neprijatno — dovoljno glasno da to čujem. Ljubazno sam upitala:
— Izvinite, obraćali ste se meni?
Nije odgovorila, samo je bacila brz pogled. A onda, s dozom iritacije, dodala:
— Ne želim da sedim ovde.
Mirno sam joj pokazala karte:
— Izvinite, ali ova dva mesta su moja. Sve je u redu.
Nažalost, ona je i dalje pokazivala svoje nezadovoljstvo. Osetila sam se nelagodno i pomalo zbunjeno — nikada ranije mi se nešto slično nije desilo u avionu. Sve se odvijalo pred očima ostalih putnika, a atmosfera na brodu postala je napeta.
Pritisnula sam dugme za pozivanje stjuardese. Prišla je smirena i profesionalna žena.
— Da li je sve u redu? — pitala je.
— Gospođa mi se obraća na neprijatan način. Samo bih želela mirno da letim, evo mojih karata.
Stjuardesa je pogledala situaciju, zatim boarding kartu te žene, i ispostavilo se da njeno mesto uopšte nije pored mene. Ljubazno su je podsetili da treba da zauzme svoje mesto. Ali žena je počela da se raspravlja i žali. Tada je intervenisao stariji član posade.
— Poštovana putnice, molimo vas da napustite avion, jer je dalji let nemoguć ukoliko remetite mir i odbijate da se pridržavate uputstava posade.
To nisam ja odlučila — odluku je donela posada, poštujući pravila bezbednosti i uvažavanja svih putnika. Ženu su ispratili sa aviona. Nisam osećala ljutnju, već pre tugu i umor od ovakvih situacija.
Posle poletanja, prišla mi je stjuardesa i tiho rekla:
— Hvala vam na strpljenju i prisebnosti. Izvinjavamo se što ste morali ovo da doživite.
A zatim su doneli desert i ceduljicu od posade:
Zaslužujete poštovanje. Hvala vam što ste ostali ljubazni.
Ne želim nikome ništa da dokazujem. Samo učim da prihvatim sebe — i nadam se da ćemo se jednog dana svi jedni prema drugima odnositi makar malo toplije.
PREUZETO