Iako smo već odavno kročili u treći milenijum nove ere, mnoge etničke zajednice širom sveta, naročito one koje nastanjuju Crni kontinent, ali i određene delove Južne Amerike i jugoistočne Azije, još uvek žive u uslovima koji su duboko ukorenjeni u prošlim vremenima. Ove zajednice često se nalaze u izolovanim područjima, daleko od modernog sveta, i iako su mnoge njihove tradicije preživele vekovima, one i dalje opstaju uprkos brzom razvoju tehnologije i globalizacije.
Jedna od ovih fascinantnih zajednica je pleme Hamar, koje naseljava zapadnu Etiopiju, tačnije područje doline reke Omo. Iako broji oko 46.000 članova, Hamar je gotovo neprimetan u velikoj Etiopiji, zemlji sa više od 100 miliona stanovnika. S obzirom na to da je Etiopija jedna od najsiromašnijih zemalja sveta, poznata po velikim problemima sa glađu, ovo područje je plodnije i zelenije, što omogućava plemenu da uglavnom živi od stočarstva i poljoprivrede. Iako su im svakodnevni život i rad uglavnom usmereni na preživljavanje, u poslednjih nekoliko godina pleme Hamar postalo je predmet interesa naučnika, misionara, avanturista, putopisaca, pa čak i novinara, koji dolaze da se upoznaju sa njihovim fascinantnim, ali i kontroverznim običajima i ritualima.
- Rituali inicijacije u svet odraslih u domorodačkim zajednicama često mogu biti zaista šokantni, stravični i bolni. U nekim zajednicama, običaji kao što su žrtvovanje, odsecanje udova, lomljenje kostiju, pa čak i grupno drogiranje, i dalje nisu potpuno izumrli. Pleme Hamar, iako sa snažnim tradicijama, nije toliko surovo, bar ne prema muškim članovima. Ipak, njihov običaj inicijacije je i dalje zahtevan i uključuje intenzivne, ponekad zastrašujuće, obrede.
Za razliku od mnogih drugih kultura u kojima se inicijacija često svodi na rituale kroz koje mladići dokazuju svoju snagu i zrelost, u plemenu Hamar ceremonija ima posebnu dinamiku. Mladići su ti koji tokom ceremonije preskaču bikove kao način da dokažu svoju snagu i zrelost. Međutim, žene – bilo da su to sestre, rođake ili prijateljice – imaju svoj važan zadatak. Tokom ovog obreda, žene staju ispred mladića i traže da budu bičevane. Ovaj ritual može izgledati brutalno i neljudski iz zapadne perspektive, ali za ljude iz ove zajednice on ima duboko ukorenjeno značenje.
Pleme je društvena zajednica koja deli zajedničku kulturu, jezik, običaje.Svako pleme ima svoje specifične običaje, verovanja i način života.Nije uvek lako razumeti njihove običaje, ali je važno otvoriti um za razumevanje i poštovanje tih tradicija, jer svako pleme doprinosi bogatstvu ljudskog nasleđa.
- Dečaci u tinejdžerskom uzrastu, potpuno goli, moraju da preskoče četiri odrasla bika, dok istovremeno bičuju žene koje svedoče ovom obredu. Ceremonija započinje plesom, a žene, okićene zvončićima i šarenim ukrasima, sviraju u rogove i igraju. Zatim prilaze onima koji su već preskočili bikove, tražeći da ih udaraju štapovima po leđima. Ovaj obred je ne samo fizički bolan, već i emotivno duboko ukorenjen u vrednosti ove zajednice.
Nema suza, nema vrištanja. Očekuje se da žene podnesu bol sa što manje reakcija, jer to nije samo znak njihove izdržljivosti, već i njihove odanosti. Što više bola podnesu, to veće poštovanje i čast stiču u očima zajednice. Ožiljci koji nastanu od bičeva ostaju kao znak odanosti, hrabrosti i snage, postajući gotovo ukras na njihovim telima, slično ordenjima u zapadnoj civilizaciji. Ovi ožiljci imaju duboko značenje – oni pričaju priče o odanosti, tradiciji, snazi žene i njenoj posvećenosti porodici i zajednici.
Za one koji nisu u mogućnosti da shvate ovu tradiciju, sve se može učiniti neizmerno šokantnim i teško razumljivim. Međutim, poznati influenser Kristijan Iličić, koji je imao priliku da poseti ovu oblast Etiopije, veruje da je važno gledati s otvorenim srcem. On smatra da razumevanje ovih običaja i rituala ne bi trebalo da nas udaljava, već da nas uči o različitim istinama, vrednostima i načinima postojanja. Različitost, prema njegovom mišljenju, ne bi trebalo da bude prepreka, već prilika da proširimo svoje horizonte i naučimo više o drugim kulturama i životima.
Pored ovih rituala, u kulturi plemena Hamar prisutna je i poligamija. Muškarcima je dozvoljeno da imaju do četiri žene, ali uvek je otac onaj koji bira prvu ženu za svog sina, obično nakon ceremonije inicijacije. Ovaj oblik braka nije neuobičajen u mnogim tradicionalnim zajednicama širom sveta, ali u plemenu Hamar ima duboko ukorenjeno kulturno značenje, i smatra se prirodnim delom njihove tradicije.
Iako mnogi od nas koji dolaze iz zapadnih, modernih društava ne mogu potpuno shvatiti i prihvatiti ovakve običaje, važno je imati na umu da svaka kultura ima svoje vrednosti, tradicije i norme koje oblikuju njihove živote. Pleme Hamar je samo jedno od mnogih plemena širom sveta čiji običaji nas podsećaju na to da postojanje različitih kultura, sa svim svojim specifičnostima, nije nešto što treba da nas deli, već da nas obogati i nauči da svet može biti puno bogatiji, raznovrsniji i kompleksniji nego što se obično prikazuje.
