Lepo, muževno lice Blejka Andersona bilo je zamišljeno dok je proučavao izveštaj o finansijskom poslovanju svoje firme koji mu je upravo dostavio finansijski direktor. Njegova firma poslovala je dobro i pred njom je svetla budućnost ukoliko se situacija na svetskom tržištu ne pogorša.
Ipak, njegovo lice nije odavalo zadovoljstvo, a još manje oduševljenje onim što je čitao. U poslovnom svetu nazivali su ga bezobzirnim, hladnim, proračunatim i opasnim. A sličnim su se pridevima služile i devojke s kojima se povremeno zabavljao kada su ga opisivale.
Godinama ga udavače smatraju najprivlačnijim muškarcem u društvu i odličnom prilikom za brak. Naime, Blejk Anderson ne samo što je bogat već je i zgodan, a svoje zapovedničko držanje vešto je prikrivao razoružavajućim osmesima i lepim rečima.
Samo jednom rečju ili osmehom mogao je bilo kojoj devojci zavrteti mozak. I svaka bi pristala da bude viđena s njim jer je to značilo ulazak u visoko društvo. A on je bio besprekoran pratilac svakoj devojci dok god ga je ona zanimala.
Međutim, nijednoj nije pošlo za rukom da duže vremena zadrži njegovu pažnju. Blejk još uvek nije sreo ženu kojoj je više stalo do njega nego do njegovog bogatstva i položaja u društvu. Godine druženja s gramzivim i proračunatim pripadnicama lepšeg pola ostavile su na njemu dubok trag pretvorivši ga u cinika.
Posao mu je vremenom postao jedini izazov, pa je svu svoju energiju usmerio u tom pravcu. Njegova kancelarija
predstavljala je poslednju reč tehnike i elegancije. Bio je uveren u napredak koji donosi razvoj tehnike i obilno je koristio njena dostignuća u opremanju prostora u kojem provodi veći deo dana.
