U današnjem članku donosimo priču o intimnoj borbi i velikoj pobedi Marije Kilibarde, žene koja je svoje majčinstvo izborila uprkos svim preprekama.
Danas ima 44 godine i sa osmehom priča o svojoj maloj devojčici, ali put do tog osmeha bio je popločan teškim izazovima, emotivnim padovima i ogromnom voljom.Njena želja da postane majka prvi put je dospela u javnost tokom jednog veoma neprijatnog intervjua sa spisateljicom Vedranom Rudan.
- Na pitanje o majčinstvu, Marija je iskreno priznala da oseća snažnu potrebu za detetom još od svoje 25. godine. Ipak, ta iskrenost naišla je na surov odgovor: Vedrana je otvoreno dovela u pitanje svrhu te želje, nazivajući je budalom svetskom i sugerišući da dete nije nešto što bi trebalo da bude prioritet. Marija se tada nelagodno smeškala, pokušavajući da objasni da uprkos ostvarenosti u mnogim oblastima života, upravo majčinstvo nedostaje kao ključni deo njene ličnosti.
Dugo posle tog intervjua, nije više javno govorila o toj temi. Ćutala je dostojanstveno, verujući da njena privatna borba ne treba da bude sadržaj tabloida. No, sada je prvi put otkrila da je iza nje niz neuspešnih vantelesnih oplodnji, godina iščekivanja i razočaranja.
Ispričala je kako su joj dani prolazili između nada i slomova. Rekla je da je trepnula, a već je bilo iza nje nekoliko godina pokušaja. Testovi su bili negativni, rezultat nije dolazio, ali u trenutku kada se pojavio pozitivan znak, sve prethodno bolno je nestalo u sekundi. Marija priznaje da su joj najteže padale one rečenice koje ljudi olako izgovore: “Zašto nemaš decu?”, “Zašto imaš jedno, a ne dvoje?”, kao da su tuđe materice stvar javnog interesa.
Na pitanje zašto godinama nije govorila o toj borbi, iskreno je rekla da nije želela da je ljudi sažaljevaju, niti da izgleda kao žena koja je slomljena. Njena želja je bila da dostojanstveno radi svoj posao i ne koristi medijski prostor da bi govorila o sopstvenom bolu. Ipak, znala je da je to tema koja dotiče mnoge žene i porodice, ali je smatrala da njen glas ne treba da dolazi iz mesta patnje, već pobede.
Veliku ulogu u njenoj borbi igrala je podrška porodice. I njeni najbliži i porodica njenog partnera Baneta, bili su uz nju. Njihova prva zajednička odluka da pokušaju vantelesnu oplodnju u Solunu rezultirala je velikim uspehom – rođena je njihova ćerka, kako je Marija sa osmehom nazvala, mala Grkinja.
- Najteži trenutak, kako kaže, desio se nakon drugog neuspešnog pokušaja. Bila je pod jakim hormonskim terapijama, puna nade, ali kada je rezultat bio negativan, sve se srušilo. Tada je, kako navodi, osetila potpuni pad, kao da se razbila kao zvečka. U tim teškim trenucima, ona i njen partner su razvili sopstvene metode kako da se emocionalno sastave. Najpre bi svako bio sa sobom, a zatim bi pokušavali da se pronađu jedno drugo kroz male stvari – putovanja, zajedničke obroke, razgovore.
Posebno je naglasila koliko je ženama teško u toj borbi, jer nema pauze – telo mora da izdrži sve terapije, bez garancije. Ne zna se kada je granica, kada će organizam da kaže „dosta“, i da li će posledice ostaviti trajne ožiljke, kako fizičke, tako i psihičke. I pored svega, ona je istrajala.
Kada je došao trenutak da da ime svojoj devojčici, tu priču nosi sa posebnom toplinom. Ime Senja, koje joj je poklonila sestra njenog partnera, isprva joj se nije dopalo. Delovalo joj je previše nežno, a ona je volela dugačka i zvučna imena. Međutim, jedno jutro se probudila sa osmehom i pomislila: “Ja ću imati ćerku i zvaće se Senja.” Tako je i bilo.
Danas, Senja liči na svog oca, koga Marija opisuje kao lepog čoveka, ali sve ostalo je njeno. Devojčica je vesela, muzikalna, voli da priča i aktivno učestvuje u razgovorima odraslih. Marija se trudi da joj pruži svu pažnju ovog sveta i veruje da deca ne mogu da se razmaze pažnjom. Ako je potrebno, kako kaže, nosiće je dok god Senja bude želela, a za eventualne posledice kao što je hernija – rešiće ih kasnije.
Priča Marije Kilibarde je svedočanstvo o snazi, upornosti i neodustajanju. Pokazuje da se i iza osmeha uspešnih žena često kriju teške borbe koje nisu za javnost, ali koje, kada se završe srećno, postaju inspiracija za mnoge druge.