“Traži se pravi muškarac!” Brat je pročistio grlo i nastavio naglas da čita oglas. “Potreban mi je snažan muškarac. Iskusan u korišćenju
alata. Obezbeđeni obroci i smeštaj. Samo ozbiljne ponude. Intervju u utorak, trećeg maja, u dva popodne. Mos Krik roud, kuća Telme Benks, sada u vlasništvu Rajli Filips.”
Rajli je prekrstila ruke. “Ne vidim ništa pogrešno u oglasu.” Štaviše, smatrala je oglas duhovitim, ali mudro je zaključila da to treba da zadrži za sebe.
Gari odmahnu glavom. “Sam oglas me plaši. Uvek prevršiš meru. Nisi mogla jednostavno da zatražiš pomoć. Još nešto, nepoznati čovek ne može da živi u tvojoj kući.” Popravio je opasač i dodao: “Rajli, svet je pun pravih opasnosti.”
Nemoćno je podigla ruke ispred sebe. “Molim te, samo nemoj ponovo o porastu kriminala u ovom kaubojskom gradiću! jedina nedozvoljena radnja u skorašnje vreme desila se kad su ukrali Idiote sa štendera stare Karterove i stavili ih na njenu kravu muzaru. A onda su poslali tu fotografiju u mesne novine, koje su je stavile preko ćele naslovne stranice.” Setila se kako je otvorila novine i ugledala Klarabelu u ogromnim ružičastim kilotama preko zadnjice, i zakikotala se. “Čisto sumnjam da će to ući u izveštaj o porastu kriminala.”
Gari je presavio novine i pljesnuo se po nozi. “U tome je problem s tobom, ništa ne shvataš ozbiljno. Ne vidiš čak ni kakvi problemi mogu da nastanu ako u kuću primiš nepoznatog muškarca.”
“Ostavi me na miru, nemam deset godina! Znam sve o kupusu i rodama. Kažem ti, posle onog što mi se dogodilo s Brajanom, muškarci me ne zanimaju… barem ne na taj način.”
Nije oduvek s gorčinom pričala o sreći. Nekada je verovala da će se udati za ljubav svog života i da će imati neverovatnu karijeru fotografa, slobodnog umetnika. Pre godinu dana to se blaženstvo pomutilo, njena takozvana ljubav okončala se, a karijera je uglavnom bila u zastoju.
“Znači o tome se radi! Pošto su planovi o udaji propali, pobegla si kući da se sakriješ u onu porodičnu ruinu?”
