U današnjem članku, obeležićemo život i rad Erola Kadića, poznatog glumca i reditelja, čija smrt je potresla kulturnu zajednicu.
Vesti o njegovoj smrti danas su saopštene iz Centra za kulturu Tivat, koji je ujedno i odavao počast ovom talentovanom umetniku. U objavi na društvenim mrežama, Centar za kulturu izrazio je duboku tugu i zahvalnost za sve što je Erol Kadić učinio za pozorište i umetnost. Erol je svojim predstavama, kao što su Mediterano i Don Kihot, uneo jedinstvenu dozu duha, topline i humora, koja je obogatila živote svih koji su pratili njegov rad. Ostaće upamćen po svom osmehu, energiji i neverovatnoj umetničkoj strasti, koja je obeležila njegovu karijeru.
- Erol Kadić bio je poznat po brojnim filmovima, među kojima su Čarlston za Ognjenku, San zimske noći, 011 Beograd, Država mrtvih, Mala noćna muzika, Underground, i Staro gvožđe ne rđa. Pored toga, ostvario je i značajan rad na televiziji, pojavljujući se u serijama kao što su Otvorena vrata, Kraj dinastije Obrenović, Balkan ekspres, i Vuk Karadžić.
Jedan od najlepših prikaza njegovog života i osobnosti dolazi od Dušanke Mišita, koja je u pismu objasnila duboku povezanost sa Erolom i njegovom porodicom. Pismo je napisano povodom zabrinutosti zbog njegovog tast, koji je bio smešten u starački dom, a odnosi se na bliskost koja je postojala između porodica. Dušanka je istakla koliko su Erol, njegova žena Lena i ćerka, bili utisnuti u njihov život, i kako su uvek bili ljubazni i spremni pomoći.
Takođe, kroz sećanje na prijateljstvo sa kolegama, Erol Kadić je podelio anegdotu iz svog života, posebno vezanu za poznatog glumca Đuzu Stojiljkovića. Sećanja na tebe, u bifeu, noći pune muzike i smeha, ostala su urezana kao posebna sećanja na to vreme. Kadić se setio kako su sa prijateljima, Nebojšom Ljubišićem, Nenadom Ćirićem i Đuzom, formirali bend za potrebe predstave, ali su vremenom nastavili svirati i uživati u zajedničkim trenucima. Đuza Stojiljković, poznat po svom karakterističnom glasu, pevao im je za fajront, stvarajući nezaboravne trenutke u prijateljstvu i umetnosti.
- Zanimljiva je i priča o prijateljstvu Erola Kadića i Feđe Stojanovića, koji je preminuo 5. maja. Kadić je istakao da su se upoznali 1981. godine u Ateljeu 212, gde su odmah postali nerazdvojni prijatelji. Feđa je, prema Kadiću, bio mentor, koji ga je uzeo pod svoje i pomogao mu da se snađe u svetu pozorišta. Feđa ga je vodio čak i na pecanje, a iako Erol nije bio uspešan u tom hobiju, sećanje na zajedničke trenutke provedene uz reku ostalo je nezaboravno.
Kadić se takođe sećao trenutaka koje su proveli zajedno u Ateljeu 212, gde su zajedno podnosili sve izazove života, uključujući i raspad bivše Jugoslavije. Svađe koje su imali tokom prijateljstva bile su, kako Kadić kaže, deo njihovog odnosa, ali su se uvek brzo rešavale, ostavljajući prostor za smeh i pesmu. “Niko od nas nije bio savršen, ali smo se uvek poštovali i podržavali,” dodao je Kadić, objašnjavajući da su, iako su često diskutovali, u suštini, bili kao braća.
Kroz njegovu priču o Feđi Stojanoviću, Kadić je podelio i deo teksta iz “Ja, Feđica”, autobiografske pozorišne predstave koju je Feđa želeo da izvede. U tom delu, Feđa je govorio o svojim početnim danima u pozorištu, teškim ulogama koje je igrao i svom snu da postane uspešan glumac. Nažalost, ova predstava nikada nije realizovana, ali se kroz Kadićeve reči osvetljava duboka povezanost i poštovanje koje je postojalo među njima.
Erol Kadić će zauvek ostati u sećanjima svih koji su ga poznavali, kao umetnik, mentor i prijatelj. Njegovo nasleđe u svetu pozorišta i filma nastaviće da živi kroz njegove uloge i umetnost. Iako je napustio ovaj svet, njegov duh i energija biće prisutni u srcima onih koji su imali privilegiju da rade s njim. Počivaj u miru, Erole.