Tea je umorno pogledala na pult ispred sebe. Pokazala je mušteriji sve knjige koje je tražila, a ona joj čak nije ni zahvalila pre nego što je izašla iz knjižare. Dok je zatvarala vrata, poželela je da kraj radnog vremena dođe što pre.
Njena poslodavka, gospođa Simons, pažljivo je posmatrala dok je vraćala knjige na policu. Tea je znala da je ona budno motri i to joj je strašno smetalo. No, sa druge strane, nije mogla da se buni pošto je
gospođa Simons bila učtiva i korektna i veoma cenila njeno znanje iz književnosti i istorije koje je stekla u školi.
– Nisam baš sigurna da ste danas trebali da dođete na posao – obratila se gospođa Simons devojci. – Nekako ste mi bledi i rekla bih da ste dobili grip. I sami znate da vlada epidemija! Kada bi ljudi vodili malo više računa o svom zdravlju i ostajalu u krevetu čim osete prve simptome, sigurno bi bilo manje obolelih – dodala je oštro.
– Sasvim se dobro osećam, gospođo. Baš lepo što brinete za mene, ali verujte… samo sam malo iscrpljena.
U stvari, Tea je bila gotovo sigurna da se razbolela. Već danima se osećala loše i stanje se nikako nije popravljalo. Ali morala je da dolazi na posao inače ne bi imala od čega da živi.
Gospođa Simons je sumnjičavo odmerila devojku, a zatim se udaljila vrteći glavom. Tea nije izdržala da ne napravi grimasu kada joj je stara dama okrenula leđa.
No, odmah se osetila krajnje neprijatno, jer njen gest nije ostao neprimećen. Ispred izloga je stajao čovek koji je mirno posmatrao šta se unutra događa i ona shvati da je neznanac sve video.
Ocjena čitalaca
[Ukupno: 1 Average: 1]
