-Vidim da ni ne slutiš šta te čeka, draga moja. Prvo, odlazimo u divljinu, u prostor u kome caruju divlje životinje. Opasne divlje životinje. Spavaćemo u šatorima koristićemo vodu iz kanti, ješćemo hranu iz konzervi. Putovaćemo džipovima, po užasno visokim temperaturama Noću ćemo tražiti način da se ugrejemo. Jurićemo životinje, a one će da beže od nas i da podižu nesnosnu prašinu. Na kraju dana ćemo biti umorni, oznojeni i prljavi. Delićemo iste, loše uslove. Bićemo upućeni jedni na druge, a najviše na čuvare, koji će da nam se pridruže čim sletimo u park. Tamo ćemo preuzeti i dodatnu opremu. Naša zvanja gube na vrednosti u opasnim situacijama. Tada je najvažniji čovek u ekipi onaj koji nosi pušku, a ne onaj koji ima titulu.
Uprkos svim tim upozorenjima, Devon je i dalje bila više uzbuđena, nego uplašena. Njenim venama je još uvek kolalo ushićenje koje je osetila po dolasku u Kejptaun. Prvo stupanje na tlo Afrike je proglasila za iskustvo sa kojim ništa nije moglo da se uporedi. Za nekoga ko je većinu života proveo u učenju, samo putovanje je predstavljalo nagradu, dok je na sve ono, što ju je čekalo u Krugeru, gledala kao na nezamenljivu avanturu.
Osećala se spremnom da podnese sva iskušenja, da se prilagodi svim uslovima. I da odradi sve radne zadatke, zbog kojih se i priključila ekspediciji.
Marši se oglasio telefon, zbog čega se ona izvinila i neznatno udaljila, kako bi obavila razgovor na tišem mestu. Devon je tu pauzu iskoristila da bi zadovoljno uzdahnula. Marsa joj se dopala, bila je otvorena, komunikativna, pristupačna.
Još samo da se pokaže da su i dvojica veterinara bili sličnog karaktera…
Čekaonicom je odjeknulo obaveštenje o sletanju aviona iz Kenije. Devon se radoznalo zagledala u putnike koji su počeli da se pojavljuju na jednom od izlaza.
Lako je uočila dvojicu muškaraca, za koje je pretpostavila da su veterinari Bjukenon i Bejker. Oni, na koje su Marša i ona čekali. Bili su veoma upadljivi, jer su izgledali kao da su ušli u avion pravo iz bespuća afričke divljine. Nosili su velike rančeve kao i odeću za terenske uslove, obojica su vapili za brijanjem, kao i za šišanjem. Videlo se da su bili umorni i da su čitav let iz Kenije proveli spavajući.
Devon se pogled zadržao na starijem, ali i krupnijem muškarcu. Nešto u njegovoj pojavi ju je navodilo da ga posmatra. Bio je masivan, sa izraženim stomakom, naraslom bradom i polusedom kosom, što ga sve nije činilo privlačnim reprezentom muškog roda. Ipak, bilo je nečeg erotičnog u njegovoj pojavi. Devon je prošlo glavom da je njegovim krupnim telom kolao čist testosteron. I to onaj, koji je svakog časa mogao da se razbesni.