Dajana Leklejn izašla je iz kola i uputila se prema šumi. Sedela je dugo u kolima skupljajući hrabrost da uradi ono što je naumila. Biće to prva krađa u njenom životu. Neće morati da provali, jer, imala je ključ, ali, ako je neko uhvati, biće joj teško da objasni svoj postupak.
Snažni aprilski vetar mrsio joj je kosu. Uklonila je kosu s lica da bi mogla da vidi kuda ide, a zatim uteže kaiš svog mantila. Krenula je hrabro napred.
Zastala je ponovo neodlučno kad se približila kući. Bila je to velika dvospratnica sagrađena u Tjudor stilu. Pretpostavljala je da nema nikog sem starijeg bračnog para koji je tu živeo i održavao kuću u odsustvu domaćina. Kuća je služila kao letnjikovac. U ovo doba, nakon ponoći, ti stariji ljuđi mora da su spavali dubokim snom u svojim sobama udaljenim dosta od biblioteke.
Samo nekoliko koraka delilo je od vrata. Ključ joj je bio na dlanu. Ne, ne sme da odustane sada! Sada ili nikad! Primorala je sebe da pređe još tih nekoliko koraka. Stavila je ključ u bravu i okrenula ga polako. Ruke su joj podrhtavale. Otvorila je vrata i ušla unutra.
