Ljubavna priča Amande Perkins počela je sasvim prozaično, jednog subotnjeg jutra, u gotovo praznoj samoposluzi. Već je bila stavila u korpu sve što je nameravala da kupi, čak i one “crvene đavole” – teglu sa ljutim papričicama. Pošto se naglo okrenula naletela je na drugog kupca.
Gotovo sve se prosulo po podu… Jaja iz kartona koji je on nosio razlivala su se po njegovim cipelama. Sagla se da svojom maramom pokuša da očisti cipele. Jednostavno nije bilo drugog izvinjenja. On je samo rekao: biće u redu… Tek kad je podigla glavu dobro je videla neznanca.
Naočare su mu skliznule na vrh pravilnog nosa. Plavim očima gledao je preko njih. Imao je čvrstu bradu, preplanuli ten, gustu kovrdžavu kosu.
Sagao se da joj pomogne, lica su im se za trenutak našla na nekoliko santimetara.
Bila je potpuno zbunjenja… I on zbunjen, ali kao da ga je sve ovo zabavljalo.
Tada se Ralf Mak Tavit uspravio. Bio je visok preko dva metra. Ugledao je pred sobom čarobnu ženu. Zelene oči. savršena usta, lepe noge… Pojas oko struka bio je našiven malim zvončićima kao u staroj uspavanki: prstenje na rukama, zvončići u kosi, pratiće je muzika, gde god je vetar nosi.
Ovo ste zaboravili, dodao joj je teglu sa papričicama. Ona je platila i žurno se odvezla sa parkinga.
Dok su bili tamo želela je da ga pozove na kafu… Ali, činilo joj se da je oženjen i sa mnogo dece. I on je slično mislio. Kad je pošao iz samoposluge na podu je ugledao malu posetnicu. AMANDA PERKINS, TVORAC “MENDI”. Naravno adresa i telefon… Stavio je u džep za svaki slučaj. A ona? Ovo je prvi zgodan mušakarac koga je videla od kako je Džejku Kajzeru rekla da je suviše uglađen. I onda se dogodilo sve ovo. Ali kao što smo rekli bio je ovo ipak početak jedne neobične ali velike ljubavi.