U današnjem članku predstavljamo priču koja pokazuje da ljubav prevazilazi granice, godine i nacionalnosti, rušeći ustaljene predrasude i stereotipe.
- Ona nas vodi kroz život dvoje mladih ljudi — Suzane, Srpkinje iz Novog Sada, i Genta, Albanca iz Uroševca, koji već četiri godine grade zajednički život u Prištini. Njihova svakodnevica, iako ne glamurozna, protkana je međusobnim poštovanjem, ljubavlju i zajedničkim snovima.
Njihov prvi susret dogodio se na obali mora, u Rijeci, tokom leta 2021. godine. Suzana je tamo radila kao konobarica, a Gent na građevini. Jednog dana, na plaži, njihovi pogledi su se sreli. Gent je prvi prišao i pozvao je na sladoled. Iako je isprva oklevala, Suzana je prihvatila poziv i tako je započela priča koja će im promeniti živote.
Već na prvom susretu otkrili su da dele slične poglede na svet, posebno kada je reč o nacionalnim razlikama. Ni jedno od njih nije rob tradicionalnim pogledima na poreklo, već su verovali da je važnije ko si kao osoba. Taj prvi susret prerastao je u niz razgovora, šetnji i spontanih trenutaka koji su ih zbližili. Suzana je u Gentu prepoznala poštenje i dobrotu, dok je njemu bila važna njena iskrenost i otvorenost.
Suzana, jedino dete svojih roditelja, odrasla je u multikulturalnom okruženju u Novom Sadu, gradu u kojem se prepliću različite kulture i jezici. Njeni roditelji su je učili toleranciji i poštovanju različitosti, a čak su joj dali ime koje ne nosi tipično srpski prizvuk. Sa druge strane, Gent je rastao u tradicionalnoj albanskoj porodici u Uroševcu, gde su porodične vrednosti duboko ukorenjene. Ipak, njegovo detinjstvo bilo je obeleženo kontaktima sa ljudima različitih vera i nacionalnosti.
- Kada je Gent rekao ocu da je zaljubljen u devojku iz Srbije, susreo se sa otporom. U tradicionalnoj sredini, veze sa osobama druge nacionalnosti nisu uvek dobrodošle. Njegov otac je postavio direktno pitanje – zašto Srpkinja, kad ima toliko Albanki? Ipak, kada je upoznao Suzanu, njegova sumnjičavost je ubrzo nestala. Njena toplina i iskrenost osvojile su srce čak i najstrožih članova porodice.
Život u Prištini za ovaj mladi par nije lak, ali je ispunjen. Žive skromno, u malom stanu, bez televizora, jer ne žele da se bave politikom i propagandom. Suzana je napustila studije prava u Srbiji kako bi se preselila kod Genta. Sada studira balkanistiku, dok on i dalje radi na građevini. Iako su nekolicinu prijatelja izgubili zbog svoje veze, mnogi su ostali uz njih. Većina prijatelja dolazi iz drugih zemalja i njihova ljubav im nije ništa neobično.
- Suzana još uvek ne govori albanski, ali se svakodnevno snalazi koristeći engleski jezik. U Prištini, gde je prisustvo stranaca uobičajeno, to nije neobično. Ipak, kako sama kaže, ostaje oprezna. Ne ide na mesta na kojima bi mogla da naiđe na neprijatnosti. Gent deli njenu zabrinutost, ali se više plaši reakcija svoje zajednice ako njihova veza postane javna. Zato i dalje čuvaju diskreciju – ne otkrivaju prezimena i ne govore otvoreno o svojoj nacionalnoj pripadnosti kada su zajedno u javnosti.
Ono što ih drži jeste svakodnevna bliskost i međusobno razumevanje. Njihova ljubav nije potrošna, već raste iz dana u dan. U malom stanu, svedeni na najosnovnije, ne osećaju manjak ni komfora ni radosti. Njihove vrednosti nisu u materijalnom, već u unutrašnjem miru i skladu.
Planiraju i zajedničku budućnost. Jedan od njihovih snova jeste da njihova deca odrastaju trojezično – uz albanski, srpski i engleski jezik. Žele da ih uče vrednostima koje prevazilaze granice, da ne budu opterećeni etiketama i pripadnošću određenim nacijama. Najveći cilj im je da njihova deca izrastu u ljude širokog duha, koji poštuju različitosti i razumeju svet.
Ova priča nije bajka – to je realan prikaz mlade ljubavi u savremenom Balkanu, u društvu koje i dalje nosi teret prošlosti. Ipak, upravo kroz takve lične priče vidi se da je budućnost moguća onda kada pojedinci biraju ljubav umesto mržnje, dijalog umesto predrasuda, i život zajedno umesto razdvajanja.