Šumski dvorac

– Tek sada vidim kako sam bila nemoguća.
– Sreća tvoja da su te uvek smatrali primernom, pa niko nije posumnjao u tebe – primetila je Marta.
– Evo, javno ti se zahvaljujem što si me zaštitila od blama pred susedima.
– Ostavi te davne dane. Rekla bih da je on sada u najboljim godinama.
– Pa… ako se četrdesete mogu smatrati najboljima… – rekla je Lilijana.
– To zavisi od muškarca, kako ih nosi. Neki su tada već pravi starci… Neguju „pivski stomačić”, a preostalu kosu pažljivo raspoređuju po glavi, kako se ne bi primetilo da ubrzano i bespovratno ćelave. A neki su kao „zrelo” vino, „najukusniji „ baš u tim godinama – zaključila je Marta.
– Ima i toga, zar ne?
– Je li oženjen?
– Nemam pojma. Zaboga, zar stvarno misliš da me to interesuje?! – ubacila je Lilijana.
– Pa, baš bi bilo romantično da, posle toliko godina, ostvariš svoje tinejdžerske snove.
– Zaboga, shvataš li ti, devojko, koliko je vremena prošlo od tada?!
– To ne mora ništa da znači. Možda ti se ponovo vrate stara osećanja – rekla je Marta.
– Ne zavitlavaj me, molim te.
– Hoćeš li mu reći da si nekada u njega bila zaljubljena? Mislim, kada se malo zbližite – interesovalo je Martu.
– Ne znam, možda u šali. Ko zna koliko je klinki tada uzdisalo za njim i guralo se da im potpiše svoju knjigu. Kad se samo setim kako sam mesecima nosila crnu duksericu, espadrile i kačket iste boje, koji su bili njegov „zaštitni znak”.
– Jedino nisi mogla da pustiš onu „filmsku” bradu, kao on -zadirkivala je Marta.
– A moraš da priznaš da mu je božanstveno stajala.
– Jeste. Nego… odavno nisam čula da je nešto objavio. Piše li još uvek pesme?
– Ne bih rekla, mada sam, pre dve – tri godine, negde pročitala da sarađuje s nekim pozorištem u unutrašnjosti i da je za njih napisao nekoliko veoma uspelih drama.
– Kada sada razmišljam o njegovim počecima, čini mi se da nikada nije bio od onih pisaca koji su željni slave po svaku cenu. Pre bih rekla da je uživao da eksperimentiše sa svakojakim idejama i veoma smelo iznosi svoje stavove za koje se moglo pretpostaviti da se neće dopasti budnim čuvarima javnog morala. Utoliko mi je zanimljivije što ga je životni put doveo u jednu obrazovnu ustanovu, da se bavi pedagoškim radom s decom.