U današnjem članku vam pišemo na temu pomeranja sata i povratka na zimsko računanje vremena, prakse koja se redovno ponavlja svake jeseni i proleća. Naizgled jednostavan čin pomeranje kazaljki krije iza sebe dugu istoriju, mnoštvo rasprava i neizvesnu budućnost.
Ove godine Srbija će u noći između 26. i 27. oktobra u tri ujutru sat vratiti jedan čas unazad, pa će kazaljke pokazivati dva sata. To znači da ćemo „dobiti“ dodatnih 60 minuta sna, ali i da će nas ubrzo sačekati raniji mrak u popodnevnim časovima. Zanimljivo je da se ove godine pomeranje događa najranije u poslednjih jedanaest godina, a poslednji put smo satove na isti datum pomerali 2014. godine.
- Pomeranje vremena nije nova ideja. Prvi put su ga uvele Nemačka i Austrougarska tokom Prvog svetskog rata, sa ciljem da se uštedi energija. Kasnije je praksa više puta ukidana i vraćana, a u bivšoj Jugoslaviji se ustalila 1983. godine. Sa uvođenjem jedinstvenih propisa na nivou Evropske unije 1996. godine, prelazak na letnje i zimsko vreme standardizovan je tako da se sat uvek pomera poslednje nedelje marta i oktobra. Time se želelo olakšati funkcionisanje saobraćaja, poslovanja i komunikacije u okviru zajedničkog tržišta.
Međutim, i pored svoje dugovečnosti, praksa pomeranja sata sve više izaziva negodovanje. Prelomni trenutak desio se 2018. godine, kada je Evropska komisija sprovela veliko javno istraživanje. U anketi je učestvovalo 4,6 miliona građana EU, a čak 84% ispitanika izjasnilo se za ukidanje pomeranja sata. To je dovelo do toga da Evropski parlament 2019. godine izglasa odluku o prestanku ove prakse, sa planom da se promena uvede 2021. godine.
Ipak, sve je stalo na pitanju – koje vreme zadržati trajno, letnje ili zimsko? Dok su zemlje poput Francuske i Poljske bile naklonjene trajnom letnjem računanju vremena, druge, kao što su Finska i Holandija, davale su prednost zimskom. Hrvatska se, primera radi, takođe izjašnjavala u korist letnjeg. Zbog neslaganja i naknadnih globalnih problema poput pandemije, cela ideja je odložena na neodređeno.
- Trenutno važeće direktive EU predviđaju nastavak pomeranja satova najmanje do 2026. godine. Postoji nada da bi pitanje moglo ponovo da se pokrene tokom poljskog predsedavanja Savetom EU 2025. godine, ali do tada će građani Evrope i dalje nastavljati da dva puta godišnje podešavaju svoje satove. Tako ritual „gubljenja“ sata u proleće i „dobijanja“ sata u jesen ostaje deo naše svakodnevice.
U međuvremenu, mnoge zemlje širom sveta već su napustile ovu praksu. Rusija je 2014. godine trajno prešla na zimsko računanje vremena, dok je Turska dve godine kasnije odlučila da ostane na stalnom letnjem. Još ranije, Kina, Indija i Japan su potpuno ukinuli promenu sata, a isto su učinile i mnoge zemlje Latinske Amerike poput Brazila, Argentine, Urugvaja i Meksika (izuzev pograničnih područja sa SAD).
Čak i unutar Evrope postoje razlike: Island i Belorusija uopšte ne pomeraju satove, dok u Australiji praksa zavisi od savezne države – neke je primenjuju, a neke ne. Sve ovo pokazuje da se svet sve više okreće trajnom vremenskom računanju, dok Evropska unija i dalje traži zajedničko rešenje.
Ono što je izvesno jeste da se stavovi građana i stručnjaka sve češće poklapaju: smatra se da je pomeranje sata zastarela praksa koja više ne donosi značajne uštede, ali i remeti bioritam ljudi. Dok Evropa čeka konačan dogovor, ostaje nam da nastavimo da pratimo ritam kazaljki i prilagođavamo svoje navike dvaput godišnje.
Pitanje pomeranja sata, iako se čini tehničkim, zapravo je duboko povezano sa načinom života, zdravljem i društvenom organizacijom. Zato se rasprava o njegovom ukidanju ne tiče samo brojeva na satu, već i osećaja vremena koje živimo