Nakon smrti svog oca, jedan čovek u Velikoj Britaniji otkrio je kožni kofer koji je decenijama stajao ispod kreveta i krio tajnu koja će promeniti istoriju cele porodice.
Nakon smrti svog oca, jedan čovek u Velikoj Britaniji otkrio je nešto neočekivano. Kožni kofer, decenijama skriven ispod njegovog kreveta, krio je tajnu koja će promeniti istoriju cele porodice. Od tog trenutka, ništa u šta je verovao o svom poreklu više nije bilo isto.
Bila je 2009. godina kada je Entoni Iston počeo da sakuplja stvari svog nedavno preminulog oca Pitera. U svom skromnom stanu u Limingtonu, u južnoj Engleskoj, otkrio je stari kožni kofer, zaboravljen ispod kreveta. Unutra su, uredno složene, bile nemačke novčanice, ali i foto-albumi, pisma i dokumenti koji su delovali kao da su iz nekog drugog doba. Na Izvodu iz matične knjige rođenih, Antoni je pročitao nepoznato ime: Peter Hans Rudolf Ajzner.
“Osetio sam ruku iz prošlosti kako me dotiče”, rekao je za Bi-Bi-Si.
Stari kožni kofer krio je tajnu jedne porodice Foto: Yegor Larin / Alamy / Profimedia
Otac koji nije pričao o prošlosti
Entoni se seća svog oca kao tihog, ozbiljnog i često zabrinutog čoveka. Nikada nije pričao o svom detinjstvu i izbegavao je sva pitanja o svom blagom nemačkom akcentu.
“Bilo je nešto drugačije kod njega, senka koju sam uvek osećao, ali nisam mogao da objasnim”, kaže sin.
Fotografije u koferu prikazivale su njemu potpuno nepoznat svet: luksuzne kuće, automobile sa vozačem, mermerna stepeništa, sluge. Na jednoj od slika, mali Piter se osmehivao sa svojim školskim drugovima, dok se u pozadini vijorila nacistička zastava.
Bogata porodica koju je zbrisao rat
Njegova istraživanja dovela su Entonija do priče koju je istorija zaboravila. Njegov pradeda, Hajnrih Ajzner, bio je jedan od najbogatijih nemačkih industrijalaca početkom 20. veka. Bio je vlasnik kompanije “Hanše Verke”, industrijskog giganta koji je proizvodio čelik za nemačku vojsku i imao fabrike u Nemačkoj, Poljskoj i Rusiji.
Entonijev pradeda bio je vlasnik čeličane Foto: PantherMedia, Panther Media Global / Alamy / Profimedia
Porodica je živela u palati u centru Berlina i bila je deo evropske jevrejske elite. Ali sve se srušilo sa usponom Hitlera. Godine 1938. kompaniju su zaplenili nacisti i prodali je za simboličnu cenu koncernu “Manesman”, čiji je direktor bio član nacističke partije.
“Gotovo je nemoguće proceniti vrednost bogatstva ukradenog od jevrejskih porodica tokom tog perioda”, objašnjava istoričar David de Jong, autor knjige “Nacistički milijarderi”.
Izdao ga porodični prijatelj
Da bi sačuvao svoju imovinu, Entonijev deda Rudolf Ajzner obratio se prijatelju Martinu Hartigu, kojem je prepisao kuće i umetnička dela. Nadao se da će ih povratiti posle rata. Ali, Hartig ih nikada nije vratio. Dokumenti koje je Bi-Bi-Si otkrio u nemačkim arhivama pokazuju da su transakcije bile “prisilne prodaje”, tipične za nacistički period, u kojima su Jevreji pod pritiskom bili lišeni imovine.
Bekstvo iz Nemačke i početak novog života
Godine 1938. porodica je pobegla iz Nemačke, prolazeći kroz Čehoslovačku i Poljsku, pre nego što su se ukrcali na jedan od poslednjih brodova za Britaniju u julu 1939. Pobegli su bez posledica, ali su izgubili sve što su posedovali: fabrike, kuće, umetnička dela i bogatstvo. Rudolf je umro 1945. godine.
Među dokumentima u koferu, Entoni je pronašao reference na izgubljenu sliku “Eisenwalzwerk”, koju je naslikao umetnik Hans Balušek 1910. godine, impresivnu sliku čeličane. Nakon godina potrage, otkrio je da se delo nalazi u muzeju Brohan u Berlinu, koji je potvrdio svoju nameru da ga vrati naslednicima porodice Ajzner. Dve druge slike su već pronađene – jedna u Izraelu, druga u Austriji.
Spomenik ispred bivšeg koncentracionog logora u Terezijenštatu obeležava žrtve Holokausta, uključujući članove porodice Ajzner Foto: Michaela Jílková / Česká ilustrační fotografie / Profimedia
“Meni novac nije bitan, bitni su mi ljudi. Bitno je da saznam ko su mi bili baba i deda i zašto su bili primorani da beže”, kaže Entoni.
Vraćanje prezimena
U jednom trenutku, Entoni je upoznao ćerku Martina Hartiga, sada stariju ženu. Ona tvrdi da je njen otac bio “pravi prijatelj porodice” i da je “sve kupio legalno”.
“Moj otac je pomogao Ajzneru da pobegne iz Nemačke. Sve je urađeno ispravno”, rekla je žena. Zvanični dokumenti, međutim, protivreče ovome. Oni jasno pokazuju da je porodica Ajzner nasilno lišena imovine, kao i hiljade drugih jevrejskih porodica tokom nacističkog režima. Sada, iako više ne može legalno da polaže pravo na porodičnu imovinu, Entoni je uspeo da vrati ime Ajzner u istoriju.
U avgustu 2024. godine, njegova sestra je rodila dečaka kojem je dala ime Kaspijan Ajzner, u znak sećanja na izgubljenu porodicu.
(Kurir.rs/Žena)