Kada je riječ o gubitku voljenih osoba sama pomisao nas boli,to je momenat prepun tuge i boli.Naime mnoge zanima šta e radi sa stvarima pokojnika.U našem tekstu možete pročitati šta treba uraditi sa pokojnikovim stvarima.
Gubitak voljene osobe jedan je od najtežih trenutaka u životu, prepun bola i tuge, a uz to dolazi i mnogo pitanja o tome kako nastaviti dalje. Jedno od najosetljivijih pitanja koje se postavlja je: šta učiniti sa ličnim stvarima pokojnika Odeća, obuća i predmeti koje je osoba koristila mogu nositi ogromnu emotivnu i simboličku vrednost, što čini donošenje odluke o njihovoj sudbini izuzetno izazovnim. Za mnoge, ta odluka može biti gotovo jednako bolna kao i sam gubitak voljene osobe.
Tradicionalna verovanja i običaji u vezi sa ličnim stvarima preminulih imaju duboke korene u mnogim kulturama, a posebno su prisutni u srpskoj tradiciji. U mnogim balkanskim kulturama verovalo se da lični predmeti preminulog sadrže deo njegove duše i energije. Smatralo se da odeća i drugi predmeti nisu samo materijalni objekti, već i “tragovi duše” pokojnika. Zato su se često palili ili uništavali, kako bi se prekinula veza između ovog sveta i sveta pokojnika, čime bi se obezbedio njegov mir.
- Narodno verovanje tvrdilo je da duša pokojnika ostaje prisutna na zemlji tokom četrdeset dana nakon smrti. Tokom tog perioda, porodice su često izbegavale da dotaknu stvari i odeću preminulog, kako ne bi uznemirile njegovu dušu. Ovaj običaj predstavljao je poštovanje prema preminulom, verujući da bi svaki preuranjeni čin mogao narušiti mir duše.
Ipak, kako su vremena prolazila, pristupi su se menjali. Savremeni pristupi uključuju poklanjanje odeće i stvari preminulog onima kojima je pomoć najpotrebnija. Ovaj gest se doživljava kao produžetak dobrih dela preminulog, kao način da se prenese njegova dobrotu i saosećanje na druge. Poklanjanje ličnih stvari preminulog često se vidi kao način čuvanja uspomene na njega kroz dobra dela, koja pomažu onima u nevolji.
Stav crkve u vezi sa ovim pitanjem nije striktan, ali se sveštenici često slažu da bi bilo najlepše podeliti stvari preminulog sa onima kojima je pomoć potrebna. Ovaj postupak u skladu je sa hrišćanskim učenjima o ljubavi i saosećanju prema drugima. Takođe, crkva naglašava važnost molitve za dušu preminulog i obavljanja opela, kao pravih načina da se pokaže poštovanje prema njemu, a ne materijalnih stvari.
Emocionalni aspekt suočavanja sa stvarima voljene osobe može biti duboko emotivan, ali i terapijski. Za neke, zadržavanje odeće i drugih predmeta kao uspomena na preminulog može doneti osećaj povezanosti i utehe. Za druge, davanje tih stvari drugima može biti način da se nose sa tugom i pronađu mir. U mnogim slučajevima, odlučujući šta učiniti sa stvarima preminulog, porodica nastoji pronaći unutrašnji mir i osećaj da je pokojnikov život nastavio živeti kroz sećanja i dobra dela.
- Običaji vezani za to šta uraditi sa ličnim stvarima pokojnika duboko su ukorenjeni u tradiciji. Neki ljudi pridržavaju se verovanja da se stvari ne diraju 40 dana, dok drugi biraju da ih poklone kao čin milosrđa. Takođe, postoje oni koji odlučuju da ih čuvaju kao drage uspomene na preminulu osobu. Svaka porodica bira put koji joj daje mir, poštovanje prema voljenoj osobi i unutrašnji spokoj.
Na kraju, najvažnije je da odluka bude donesena iz ljubavi i poštovanja prema preminulom. Bez obzira na to da li se odlučite da zadržite stvari, poklonite ih ili ih uništite, ključ je u tome da postupite u skladu sa svojim osećanjima i potrebama. Svaka porodica ima svoj način nošenja sa gubitkom, i to je potpuno prirodno. Nema ispravnog ili pogrešnog odgovora – najvažnija je namera da se donese odluka koja će doneti mir, kako voljenoj osobi, tako i onima koji ostaju.
