Džuli Hauzer je pritisnula dugme lifta, a onda se odmakla nekoliko koraka od vrata. Starija žena, koja je, radila u susednoj kancelariji, uskoro joj se pridružila s osmehom na licu.
Džuli je odsutno pogledala na sat. Imaće dovoljno vremena da te večeri završi raspakivanje kofera. Nije bila raspoložena da priprema večeru. Ideja da donese hranu iz obližnjeg restorana sve više joj se dopadala.
Ogromna metalna vrata lifta otvorila su se bez šuma. Dva muškarca u sivim poslovnim odelima već su bila u liftu. Džuli je bilo drago što još nije počela gužva, koja je bila uobičajena na kraju radnog vremena.
Na sledećem spratu lift se ponovo zaustavio. Džuli nije obratila pažnju na muškarca koji je ušao. Pogled joj je bio uperen prema brojevima koji su se palili iznad vrata, označavajući sp ratove.
Odjednom joj se učinilo da je neko posmatra. Krajičkom oka je pogledala muškarca koji je stajao nedaleko od nje. Ponovo se okrenula i usmerila pažnju prema brojevima.
Odjednom je zadrhtala čitavim telom. Osetila je kako joj se toplina razliva po obrazima. Naglo se okrenula, dok su joj plave oči gorele.
Nazmenično joj je bilo toplo-hladno. Srce joj je kucalo brže nego ikad. Čitav njen svet odjednom se pretvorio u košmar. Ruke su joj grčevito stezale torbicu, kao da je od tog gesta zavisio čitav život.
Srećni dani
