Oči su joj se ispunile suzama. Kako je volela čika Edija! Bio joj je dobar otac kao i svoj trojici njegovih sinova.
Olivijin otac je bio najbolji čika Edijev prijatelj. Kada je, zajedno sa Olivijinom majkom i čika Edijevom ženom poginuo u avionskoj nesreći, Olivija je imala samo šest godina i nije imala rođake kod kojih bi mogla da ode. U to vreme je bila na odmoru na „Zvezdi”. Čika Edi je primio u svoju porodicu i brinuo se o njoj kao da mu je kćerka. Nikada više se nije vratila u svoj dom u Ostinu, osim da uzme nekoliko neophodnih stvari.
Ponela je šolju sa kafom na verandu i zauzela pređašnji položaj. Nastavila je da posmatra put. Sunce je sada blistalo na vrhovima bregova.
Nekoliko jazavaca je prešlo preko druma, kao da žele da dokažu da taj kraj nije tako beživotan kao što na prvi pogled deluje. Jato belih golubova zalepršalo je na nebu. Pored Olivijinih nogu mirno je prela mačka. Čika Edijev pas je uz glasan lavež utrčao u dvorište, uživajući u jutarnjoj gužvi. Za psom se pojavio jedan od radnika sa ranča, Brus. Pozdravio je Oliviju, a onda se uputio prema džipu.
Olivija je sela na ivicu verande i pomilovala psa. Oči su joj i dalje bile uperene na put dok je osluškivala jutarnje zvuke, kao i svakog dana otkako je došla ovamo.
Do tada nije znala koliko joj je „Zvezda” nedostajala. Tokom proteklih nekoliko godina svega nekoliko puta je na kratko posetila farmu. Nikada se nije zadržavala dovoljno dugo, da bi je to mesto ponovo osvojilo.
Njen život se odvijao između dva međunarodna teniska turnira. Osim toga, bilo je i drugih razloga zbog ko jih se Olivija nije duže zadržavala na farmi. Stare rane nisu zarastale brzo i Olivija se plašila novog bola.
Ovoga puta je došla da provede novogodišnje praznike na farmi. Želela je da porazgovara sa čika Edijem o svojim planovima za budućnost Bilo joj je drago što joj se konačno pružila takva prilika.
Čika Edi joj je bezbroj puta pomogao da donese važne životne odluke. Pored njega, jedina osoba koja je u svakom trenutku bila spremna da pomogne bio je njen trener, Fred.
