Da, ono ležanje joj je bilo prilično dosadno, tim pre što ona nije bila nikakav ozbiljan bolesnik. Jedino stoje morala da leži zbog noge.
I tada u bolnici, dok je imala toliko vremena za razmišljanje, odjednom uopšte više nije bila sigurna da još uvek želi da se uda za Dejvida.
Prebacivala je sebi zbog toga. stalno je osluškivala svoje srce. ispitivala svoja osećanja. Ali joj je bilo sve jasnije daje prema Dejvidu osećala samo prijateljstvo, toplo, ali još uvek samo prijateljstvo.
Sada je ponovo razmišljala o tome i duboko je uzdahnula.
Nije znala šta da radi. Nije imala nikoga kome bi se mogla poveriti. koga bi mogla pitati za savet. a sama nije znala kako da isphva iz te situacije.
A da se ponaša kao da je sve po starom, zaista ne bi bilo u redu. Konačno. Dejvid to nije zaslužio.
Od kako je upoznala Dejvida. nije se sećala da je bio makar nestrpljiv sa njom. Ni jedan jedini put! Uvek je bio dobro raspoložen i neverovatno odan. Bio je strpljiv, ljubazan i uvek se trudio da je razume.
Zagledala se u pod pred sobom. Tamo je bilo dosta starih novina, koje nije uspela da izbaci iz stana pre nego što je krenula na put.
Pogled joj se zadržao na novinama sa datumom od poslednjeg dana koji je provela ovde. u stanu, pre automobilske nesreće. Setila se da ih nije ni pročitala. Lagano se digla i uzela ih sa poda.
Kako se sagnula. malo joj se zamutilo u glavi, pa je požurila natrag da legne. Tek tada je mogla da pregleda novosti, koje to već odavno nisu bile.
