– Za šta si me to angažovao? – Talija Panajotis je pokrila oči jednom rukom, jer joj je smetalo jutarnje sunce. U neverici je posmatrala svog brata. Bili su na terasi Nikove kancelarije, na po-slednjem spratu njegovog impozantnog hotela u Rio de Žaneiru,
pod njima se prostirao uzavreli grad.
Pasionirani igrač pola i biznismen, Nik je bio poprilično diktatorski raspoložen kad je o poslu reč, ali nikad nije zanemarivao osećanja svoje sestre.
A ovoga puta činilo se da je iznenađen.
– Zašto praviš scenu? Pa ne znam nikoga boljeg od tebe da or-ganizuje turnir u polu – slegnuo je ramenima, a Talija je prekrstila ruke. Osetila je da joj izbija znoj na sve pore. Pošla je za bratom u prostranu kancelariju.
– Moraš to otkazati – naredila mu je.
Mršteći se, Nik je seo za radni sto. Nije navikao na odbijanje.
– Nik, ozbiljna sam – naglasila je Talija. – Imam previše obaveza. Mogla bih tome da posvetim nekoliko nedelja, ali je potrebno mnogo više vremena.
A zapravo je mogla potpuno da se posveti organizaciji tog turnira, jer joj vreme nije predstavljalo problem.
– Prekasno – odbrusio je Nik. -Plakati su odštampani, a na njima je tvoje ime. Nisam očekivao da ćeš odbiti. Kad sam tebe predložio timu, svi su bili oduševljeni.
”Tim” su bile ”Munje”, najpoznatiji gaučo polo igrači na svetu. Nik je bio kamen temeljac ovog tima, zajedno s Pablom Munjo-zom, a Pablo je sad bio na redu da osmisli Gaučo kup.
– Šta nije u redu? – upitao ju je brat, nestrpljivo pogledavši gomilu papira pred sobom.
Odakle da počne? Nije želela da izneveri Nikovo poverenje. Biće teško da pronađe razumno objašnjenje za to što ne želi da sarađuje s Pablom, kao što joj je teško da prikrije podrhtavanje čim pomisli na njega.
– Potrebna si mi, Talija.
– Znam da ti je ova manifestacija važna, ali ima i drugih organizatora događaja. Nisam jedina.
– Niko nije dobar kao ti – Nik je podigao obrvu. – Ne razumem te, Talija, ovo je najprestižniji posao koji ti je dosad ponuđen. U čemu je problem?
Volela je svog brata svim srcem, ali Nik nije imao pojma šta traži od nje. Dosad je izbegavala Pabla i imala je dobar razlog za to. Taj čovek je oličenje arogancije, a ako prihvati ovaj posao, neće moći da ga izbegava.
– Trebalo je da razgovaraš sa mnom pre nego što si sklopio posao u moje ime.
– Izvini, molim te – odgovorio je Nik podrugljivo. – Ne znam zašto sam pomislio da ćeš se obradovati. Pa najtraženija si organi-zatorka događaja u ćelom Riju, Talija – podsetio ju je. – Koga je trebalo da pitam?
Bio je u pravu. Pa ipak, problem ostaje: kako da sarađuje s onim nemogućim čovekom?
– Pablo Munjoz je arogantni, bezobzirni tiranin – tiho je rekla.
– On je moćan i uspešan pre-duzetnik – ispravio ju je brat.
– Zar nisam to malopre rekla?
Talija nije želela da nervira
brata, ali su joj kolena klecala od nemoći. Nik ju je ispitivački odmerio.
– Kriješ li nešto od mene?
Osećala se kao da ju je polio
hladnom vodom, ali nije mogla da laže, pa je ćutala.
– Sigurno ima nešto… Pabla godinama poznajem, igramo u istom timu. Nadam se da ne ve-ruješ onim smešnim novinskim naslovima?
– Njegove reputacije što se tiče… – frknula je. – Ako je vero-vati medijima, Pablo je đavo, koji hoda po zemlji. Koliko god da se radujem izazovima, očekivala sam da će mi brat dopustiti da odbijem ovaj ugovor.
Nik je odmahnuo glavom.
– Ne mogu, Talija. Previše sam novca uložio u to – pogledao ju je tako da je osetila ubod u srce.
– Učini to za mene, molim te. I neka te ne brine Pablov privatni život. On te neće primećivati, jer je mnogo devojaka oko njega.
– Baš ti hvala, to me je umirilo
– zajedljivo je odgovorila.
Nik je u pravu, oko ”Munja” se stalno okupljaju zgodne i lepe devojke.
