Koje su mu uspomene na vrhu liste?
Veče kad su preuzeli stan i na podu prazne dnevne sobe organizovali piknik uz ribu. pomfrit i bocu šampanjca? Da li su primetili koliko je tvrd parket dok su vodili ljubav slaveći kupovinu svog zajedničkog stana?
Kasnije su zaključili da je ta noć kad je začeta Verna. bila savršena, kao i sve u njihovom životu.
Pogledi su im se sreli na trenutak. Primetila je sjaj u njegovim očima. Da li je znao o Čemu je razmišljala?
Bilo je jednostavno tumačiti te poglede, jer je bilo previše uspomena. Neke od njih bile su najlepši trenuci njihovog života, ali bile su zakopane ispod onih drugih.
Možda su najjača sećanja na njihovo zajedno provedeno vreme u kući bila ona koja su se odnosila na Vemino rođenje? Kako su se smenjivali ljuljajući bebu u naručju pokušavajući da je uspavaju? Pod je bio zastrt igračkama, a smeh njihove kćerke odzvanjao je po stanu-
Ona je morala da živi s tim uspomenama i dugo joj ništa nije pomagalo da ublaži bol. Ali postepeno se nešto promenilo i ponekad je čak pronalazila utehu u njima.
U međuvremenu je Vernina soba preuređena u kancelariju, ali ponekad, kad je Pamela tamo radila do kasno u noć, prisećala se kako je dolazila da posmatra Vernu dok spava. Ponekad je i Vilijam to radio. Stajali su držeći se za ruke, ogrnuti jednim pokrivačem.
Da li je i Vilijam Želeo da pobegne od uspomena koje su oživele posle dugo vremena?
Pamela je tada odlučila da ostane i da živi s uspomenama. I s usamljenošću nakon što je izgubila svoju ljubav…
***
Neko vreme ćutke su hodali. Vilijam je krajičkom oka posmatrao Pamelu. 0 čemu li je razmišljala?
I o čemu su upravo razgovarali?
Ah, da. 0 stanovima.
Još je živela u kući koju su zajedno izabrali. Da li se sećala kako su proslavili useljenje kad su najzad ostali sami? Možda je umislio da je trag uspomena video u njenim očima.
Nije mogao zamisliti da neko može potisnuti uspomene ako je stalno okružen njima i ako ga stalno muči osećaj da će mu srce iskočiti iz grudi. Kad se od zidova stalno kao eho odbija plač bebe, smeh malog deteta i prve reči male devojčice…
Nije mogao shvatiti ni odluku da neko specijalizira oblast koja je bolno vezana za te uspomene. Odneti dete u operacionu salu i uzeti mu organe iako se zna koliko to tuge izaziva u roditeljima, mora da znači da čovek može sasvim da se ogradi.
Stegnuo je zube.
Nikakvo čudo što im se brak raspao. Možda zaista nisu razumeli jedno drugo.
Došetali su do zoološkog vrta. Vilijam več pet godina nije bio ni blizu zoološkog vrta i nije se osečao dobro. Svuda su u zasedi čekale uspomene, na primer na nedeljno popodne kad su gurali Vernu u kolicima pokušavajući da odgonetnu izraz njenog lica dok je posmatrala životinje. Pingvini su joj bili omiljeni i uvek je vrištala od sreće kad se neki od njih približi ogradi.
U suvenirnici su kupili plišanog pingvina, koji je bio veliki gotovo kao Verna. Uveče je s njim pored sebe zaspala…
Vilijam se pripremio za bol izazvan takvim sećanjem, ali Pamela kao da to nije primetila. Očigledno je htela da pode kući: treba da se odmaknu od zoološkog vrta, pa se neće boriti sa sećanjima.
još se sećao fotografije na kojoj su njih troje. Neko ih je snimio pored bronzane statue gorile na ulazu u zoološki vrt. U jednoj ruci držao je Vernu, drugom je grlio Pamelu. Bili su tako srećni…
ljubici.com
SRCE DOKTORA ❤