Endokrinolozi širom sveta upozoravaju da je broj obolelih od predijabetesa u alarmantnom porastu, a mnogi ljudi nisu ni svesni ozbiljnosti ovog stanja. Predijabetes, koji se često naziva i “poremećena tolerancija glukoze”, predstavlja stanje koje se javlja pre nego što dijabetes postane potpuno razvijen, a što znači da pankreas još uvek pokušava da se nosi s proizvodnjom insulina, ali nije u stanju da to radi na odgovarajući način.
Iako predijabetes nije bolest u pravom smislu te reči, on predstavlja ozbiljan pokazatelj da telo počinje da gubi kontrolu nad nivoom šećera u krvi, a ako se ne prepozna i ne leči, može dovesti do ozbiljnih problema sa zdravljem, uključujući dijabetes tipa 2, probleme sa vidom, kao i oštećenja drugih vitalnih organa. Ovaj proces slabljenja funkcije pankreasa je postepen i može biti suptilan, ali ako se ne prepozna i ne reaguje na vreme, može izazvati ozbiljne dugoročne zdravstvene komplikacije.
Iako se predijabetes često zanemaruje, važno je da ljudi postanu svesni ovog stanja i da obrate pažnju na sve simptome koji mogu ukazivati na povećan rizik. Brza reakcija i promene u načinu života mogu značajno pomoći u prevenciji razvoja dijabetesa i drugih povezanih zdravstvenih problema. Rano prepoznavanje predijabetesa i implementacija zdravih navika mogu sprečiti da stanje pređe u punu fazu dijabetesa, čime se smanjuje rizik od ozbiljnih komplikacija.
Uzroci i faktori rizika predijabetesa
Predijabetes se obično ne shvata ozbiljno jer se ne smatra potpunom bolešću, ali je to jasno upozorenje da gušterača ne funkcioniše kako bi trebala. Nažalost, mnogi ljudi zanemaruju ovaj problem sve dok ne dođe do dijabetesa, koji je mnogo ozbiljniji i teže se kontroliše. Predijabetes se često povezuje s gojaznošću i prekomernom telesnom težinom, ali sve više ljudi sa normalnom telesnom težinom takođe razvija ovo stanje. Genetska predispozicija igra veliku ulogu, pa ukoliko imate porodičnu istoriju dijabetesa, rizik od razvoja predijabetesa je povećan. Takođe, stariji ljudi, posebno oni stariji od 40-45 godina, imaju veće šanse da razviju ovo stanje, što znači da bi trebalo da budu oprezniji u vezi sa svojim zdravljem. Hronični visoki krvni pritisak (hipertenzija), hormonske disfunkcije poput policističnih jajnika i disfunkcije jajnika, kao i nezdrav način života, sa nedostatkom fizičke aktivnosti, lošom ishranom i visokim nivoima stresa, takođe povećavaju rizik. Žene koje su imale gestacijski dijabetes tokom trudnoće takođe su u većem riziku, kao i osobe sa visokim nivoima holesterola.
Simptomi predijabetesa koje ne biste smeli zanemariti
Zbog toga što predijabetes ne uzrokuje nagle ili dramatične promene u telu, mnogi ljudi nisu ni svesni da imaju ovo stanje. Međutim, postoji nekoliko simptoma koji mogu ukazivati na to da je nivo šećera u krvi povišen i da bi trebalo da se obratite svom lekaru kako biste izvršili odgovarajuće testove. Poremećaji spavanja, poput nesanice, preterane slabosti, umora i razdražljivosti, često su znakovi koji upućuju na problem sa regulacijom šećera u krvi. Zamagljen vid može se pojaviti jer visok nivo šećera oštećuje kapilare u oku i smanjuje protok hranljivih materija do mrežnjače, što može dovesti do problema sa vidom. Nagle promene u težini, poput brzog gubitka težine od 5-7 kilograma bez očiglednih promena u ishrani ili fizičkoj aktivnosti, mogu biti indikator problema s metabolizmom glukoze. Konstantna žeđ i često mokrenje takođe su znakovi da telo pokušava da eliminiše višak šećera kroz urin. Ako primetite ove simptome, naročito ako traju duže od nedelju dana, obavezno se posavetujte sa lekarom i uradite testove na glukozu. Nivo šećera u krvi iznad 7,0 mmol/L ukazuje na predijabetes.
Lecenje i prevencija predijabetesa
Dijagnoza predijabetesa ne znači da ste osuđeni na razvoj dijabetesa. Zapravo, postoji mnogo koraka koje možete preduzeti kako biste sprečili napredovanje stanja. Pravilna ishrana, redovno vežbanje i zdrav način života mogu učiniti čuda u borbi protiv predijabetesa. Preporučuje se da izbegavate visokokaloričnu hranu bogatu šećerima, kao što su slatkiši, gazirani napici i brza hrana, jer oni mogu brzo povisiti nivo šećera u krvi i povećati rizik od razvoja dijabetesa. Umesto toga, jedite više povrća, poput kupusa, tikvica, spanaća, a ograničite unos krompira i cvekle, koji su bogati skrobom. Voće je takođe dobro za zdravlje, ali izbegavajte voće bogato šećerom, poput banana, grožđa i dinja. Fokusirajte se na voće sa nižim glikemijskim indeksom, poput bobičastog voća. Smanjite unos procesirane hrane, grickalica i gaziranih napitaka. Redovno vežbanje, poput brze šetnje, vožnje bicikla ili plivanja, može vam pomoći da održite stabilan nivo šećera u krvi i poboljšate opšte zdravlje.
Sa pravim pristupom, možete kontrolisati svoje zdravlje i sprečiti razvoj dijabetesa, te osigurati dugoročno zdravlje i kvalitet života.
