Zaista, za razliku od većine drugih žena, uglavnom bogatih, koje su igrale bridž iz snobizma, održavajući tradiciju svojih majki i baka koje su to takode radile, Nora je u toj igri bila pravi majstor. Učestvovala je na turnirima širom Engleske i odnosila nagrade, pobeđujući i mnoge muškarce. Kako je vodila svoj sopstveni mali biznis koji joj nije oduzimao previše vremena, ostajalo joj je prostora i za bridž, njenu omiljenu relaksaciju. Naime, Nora je bila vlasnica male manufakture za proizvodnju krema za lice. Bila je farmaceut i, kada joj je pre desetak godina umro muž. ostavljajući je samu sa tada osmogodišnjom Karli, shvatila je da mora da preduzme nešto, da bi zarađivala dovoljno za njih dve. Suprug joj je ostavio svoju ušteđevinu, neveliku, ali dovoljnu da se sa njom počne nekakav posao. Preduzimljiva Nora je kupila poslovni prostor, zaposlila dve farmaceutske tehničarke i počela da pravi kozmetiku. Najpre je radila po narudžbini i isporučivala robu na kućnu adresu, ali kako je posao krenuo, jer su njene recepture za kreme bile zaista dobre, ubrzo je zakupila mali lokal u centru grada i otvorila drogeriju, u kojoj se i dalje prodavala samo njena, ručno rađena kozmetika. I dalje je slala i kreme na kućnu adresu i to, sve češće, i u druge, udaljene delove Engleske.
