Vini je osetila da je Mekejb posmatra i pre nego što je otvorila vrata belo okrečene kuće koja se nalazila iza viktorijanske kućerine Kejti Mod u Paterson ulici. Uletela je unutra, a njeni koraci su odzvanjali neobično glasno po golom patosu od dasaka.
-Mekejbe! – viknula je i ostavila fotoaparat, tašnu i džemper na stolici u predsoblju. Međutim, niko joj se nije odazvao.
Krenula je u dnevni boravak koji je godinu dana ranije preuredila u vestern stilu s indijanskim prostirkama. Zastao joj je dah kada je otvorila vrata.
Mekejb je ćutke sedeo u njenoj velikoj naslonjači pored kamina sa nogom naslonjenom na veliki jastuk. Imao je kožne čizme i safari odelo u kojem bi svaki stanovnik Redvila izgledao smešno. Međutim, njegovom tamnom tenu i raščupanoj gustoj kosi koju je trebalo skratili, dobro je pristajalo.
Pred očima su joj proletele sve ove godine. Izgledao je tačno onako kako ga se Vini sećala, krupan, preplanuo i plav. Njegovo markantno lice delovalo je izmučeno, a njegove oči, ni sive ni plave, već mešavina te dve boje, suzile su se dok je bez ustezanja odmeravao pogledom njeno vitko telo.
Bespomoćno ga je gledala, pokušavajući da poveže svoje uspomene sa čovekom koji se nalazio pred njom, činilo se da je isto kao i ona bio fasciniran, ako je zbunjenost na njegovom obično bezizražajnom licu mogla tome da se pripiše.
-Stariji si – rekla je glasom koji je nesvesno postao nežan.
Klimnuo je glavom. -I ti si, draga!
Uobičajena tepanja bila su deo njega isto koliko i sve ostalo, ali je Vini uzdrhtala zbog ove reći. Nije razumela zašto i nije joj se dopalo.
-Šta radiš ovde? – upitala je smireno.
Izvio je obrve i prineo ustima zapaljenu cigaretu. – Kidnapovali su moj avion.
