U današnjem članku govorićemo o neobičnoj i dirljivoj životnoj priči Snježane, žene iz Bosne koja je svoju sudbinu neočekivano pronašla daleko od svog matičnog jezika i okruženja.
Iako je studirala engleski jezik i književnost i dugi niz godina živela u zemljama engleskog govornog područja, život ju je odveo u potpuno drugačijem pravcu – u Grčku, zahvaljujući ljubavi koju je pronašla preko Fejsbuka. Ova priča nosi sa sobom teme kulturoloških razlika, neočekivane topline i prilagođavanja, ali i snage ljubavi koja briše granice.
- Snježana je, kako sama ističe, dugo verovala da će njena budućnost ostati vezana za engleski jezik i zemlje engleskog govornog područja. Njena studijska i životna iskustva usmerila su je u tom pravcu, pa je ideja o udaji za Grka za nju bila gotovo nezamisliva. Kada joj je to neko ranije spomenuo, samo bi se nasmejala. Međutim, stvarnost je pokazala da su život i ljubav mnogo nepredvidiviji i bogatiji od svih naših očekivanja. Kroz svoju priču, koju je podelila na Fejsbuku u grupi “Live from Greece”, opisala je svoje prve utiske i novo iskustvo života u Grčkoj, naročito ističući razlike u običajima i načinima ponašanja.
Posebno ju je iznenadila toplina i srdačnost porodice njenog supruga, što se naročito odnosilo na svekrvu. Njeno ponašanje i pristup nisu se poklapali sa stereotipima koje Snježana poznaje sa naših prostora. Umesto uobičajenih balkanskih običaja, gde se često očekuje svečani doček, zajednički ručkovi i pažljivo služenje gostiju, ovde je naišla na drugačiji, ali jednako poseban način izražavanja gostoprimstva. Prvi dan nakon dolaska u novi dom bio je neobičan – sestre su došle, kratko se predstavile i brzo se povukle na svoje spratove, jer je svako u kući imao svoj deo za život. Nepoznavanje jezika nije bio najveći problem jer su sa njom govorili na nemačkom, ali su običaji predstavljali pravi izazov. Umesto posluženja, sama je morala da uzme hranu iz frižidera kad bi osetila glad, što je za nju bilo neobično.
Pripreme za venčanje bile su ispunjene i nervozom i nepredviđenim situacijama. Frizerska usluga je iznenada poskupela i svekrva je otkazala kućni dolazak frizerke, što je na kraju doprinelo pronalasku salona koji je radio isključivo za Snježanu i to nedeljom. Na dan venčanja, svi su se spremali u istoj kući, ali proces je tekao drugačije nego što je navikla – suprugove sestre i svekrva šminkale su se i oblačile pre nje, kao da je za mladu bilo predviđeno najviše vremena. Međutim, kašnjenje i nervoza dodatno su otežali situaciju, posebno jer su mama i sestra bile zbunjene oko pojasa haljine, a buka i česta ometanja nisu doprinela miru pre važnog trenutka.
Ceremonija u crkvi takođe nije prošla bez komplikacija. Promenjen je raspored ulaska, a ogromna haljina je otežavala kretanje. Ljudi se nisu sklanjali, pa je Snježana osećala kako joj haljina povremeno zapinje za cipele prisutnih. Uprkos tome, gledajući u velike zelene oči svog muža, osetila je ponovno zaljubljivanje i nestvarnost trenutka. Vrućina i gužva su otežavale ceremoniju – stajanje je bilo naporno, a prsten joj je nekoliko puta spadao sa ruke, što je devojčica koja je držala haljinu pažljivo nadoknadila. Na kraju ceremonije usledilo je bacanje riže, tradicionalni čin koji je svekrva organizovala, deleći rižu gostima da je bace na mladence.
- Iako su slike s venčanja bile prelepe, iza njih se krije mnogo izazova. Fotografima nije bilo lako zbog vremenskih uslova i gužve turista na obližnjem moru, pa je Snježana bila razočarana što nije dobila očekivane fotografije sa plaže. U restoranu su puštali pogrešnu pesmu za njihov prvi ples, što je dodatno kvarilo ugođaj, ali svekrva je uspevala da pomogne njenim roditeljima da pronađu mesta, pokazujući brigu za sve ukućane. Na kraju, torta je iznesena kad je već polovina gostiju otišla, a roditelji Snježane su, i pored svega, bili veoma velikodušni, dajući kovertu sa poklonom mnogo većim od svojih mogućnosti.
Jedan od najtežih trenutaka za Snježanu bio je osećaj da je stranac u novoj kući koja nije njena, a gde je morala da potpiše papire da njihova deca mogu imati samo grčko državljanstvo. Nije mogla ni da dobije muževo prezime bez njegovog odobrenja, što je bilo dodatno potvrđeno zvaničnim dokumentima. Sve to ukazuje na kompleksnost prilagođavanja i pravnih barijera sa kojima se susrela.
Međutim, uprkos svim razlikama, nesuglasicama i poteškoćama, Snježana je uspela da pronađe svoju sreću. Njena svekrva je čak zaboravila da joj da lančić na samom početku, ali joj ga je ostavila na stolu zajedno sa kovertama, jer poklone nisu davali mladencima direktno već svekrvi. Kroz razgovore i trud da upozna novu porodicu, Snježana veruje da će im odnos postati bolji s vremenom. Fotografije koje su kasnije napravili mobilnim telefonom, bez šminke i frizure, pokazuju da je sreća u zajedništvu i ljubavi, a ne u savršenstvu trenutka.
Njena poruka na kraju priče glasi: “Verujte u svoje snove, doći će vreme i da se ostvare.” Snježanina priča je podsetnik koliko ljubav može biti snažna sila koja povezuje različite kulture i ljude, a istovremeno i koliko je važno prilagoditi se i razumeti novi svet u kojem smo se zatekli. Ova životna lekcija iz srca Balkana i Grčke pokazuje da ponekad sudbina ima planove daleko drugačije, ali jednako ispunjene srećom i ljubavlju.