Sutradan, uoči odlaska na jahtu kod bradonje, Tereza je čitavih sat vremena posvetila svom doterivanju. Dugo se tuširala, a potom premazala čitavo telo mirišljavim mlekom. Obukla je belu, kratku suknju, kao i belu majicu na bretele, koja je bila sasvim dekoltirana i pripijena uz grudi, jedna od mnogobrojnih sobarica joj je pomogla oko kose, tako da joj je ona, inače duga i ravna, sada bila blago ukovrdžana i moderno isfenirana.
Osim crvenog karmina, nikakva šminka joj nije bila potrebna. Tereza je imala besprekorno čist i negovan ten. Krupne, plave oči sa gustim trepavicama, pravilan nos i lepa usta, činili su prirodne ukrase njenog lica. Izrazito vitko telo srednje visine kao i savršene građe, omogućavalo joj je da nosi minimalnu garderobu, što je ona i činila.
Jedino što je narušavalo njen gotovo savršen izgled, bio je hod, koji bi se teško mogao nazvati manekenskim. Naprotiv, hod joj je bio nesiguran i nimalo graciozan, a tu nezgrapnost je dodatno pospešivala obuća sa visokim potpeticama. Ipak, Tereza ju je obožavala, tako da se i za odlazak kod bradonje odlučila za bele sandale sa vratolomno visokim potpeticama. One su zaista naglasile lepotu njenih nogu, ali su je i naterale da pravi sitne i oprezne korake.
Tereza se do marine odvezla u belom rols-rojsu, unikatne izrade. Za volanom se nalazio njen lični vozač, zato što je ona izbegavala vožnju po gradu, plašeći se mogućih saobraćajnih nezgoda.
Kada je došla na željeno mesto, otpustila je vozača, u nameri da ne privuče previše pažnje. Ali, kada je kročila na popločani, mermerni dok, shvatila je da svi sa zanimanjem gledaju u nju, a pri tom i komentarišu nešto između sebe. Prekinuli su svoje poslove i čekali da vide kod koga će otići dugonoga plavokosa bogatašica.
Međutim, onaj, kod koga se Tereza uputila, nije davao ni pet centi na njenu glamuroznu pojavu. On je, baš kao i prethodnog dana, sedeo u svom ligeštulu i ispijao pivo. Samo se kratko osvrnuo preko ramena u Terezinom pravcu, a onda pogled ponovo usmerio ka pučini.
Ovo nije dobar znak. pomislila je Tereza, prilazeći bradonjinoj jahti. Ni najmanje joj se nije dopalo saznanje da na njega nije ostavila nikakav utisak. To joj je, čak, vređalo i sujetu, jer, ona je navikla da izaziva pažnju muškaraca svojom atraktivnom pojavom. Možda niko od njih nije smeo da joj priđe, međutim, svi su je rado gledali i muškarci se, na taj način, naslađivali njenom lepotom.
Bradati, očigledno, nije ni pomišljao da se Tereza uputila kod njega, tako da se nije ni pomakao kada je ona stala pred prelazni most ka njegovoj jahti i značajno se nakašljala, želeći da skrene pažnju na svoje prisustvo. Nastavio je da zuri u nebo. vidno zanesen nekim dubokim mislima.
-Gospodine! – pozvala ga je konačno Tereza, osetivši nervozu zbog jakih sunčevih zraka, koje je dobro osećala na svojoj koži.
Bradati ju je ponovo pogledao preko ramena, ali ne bez preteranog interesovanja. – Sta vam treba?! – doviknuo joj je iz ležaljke, ne pokazujući nameru da ustane.
-Da li… – Tereza je sa strahom pogledala u prelazni most ka jahti, koji joj nije delovao naročito stabilno. – Da li možemo da razgovaramo?!
Osetila je kako je odmerava nehajnim pogledom i taj ju je pogled, uprkos tome što nije bio intenzivan, najednom pekao jače od sunca.