Prvo druženje
Jedva sam čekala da se Dejan u subotu pojavi, da ga vidim. Otvorila sam vrata i… bila sam apsolutno zatečena, bolje reći očarana njegovim izgledom: visok, atletski građen, guste smeđe kose, blistavog i neodoljivo šarmantnog osmeha… Istog trena znala sam da je on čovek kakav mi treba. Moji će zanemeti kad se budem pojavila s njim. Ali… on još uvek nije znao kakav ću mu predlog izneti. Možda neće prihvatiti?
– Došao sam kod Davida -rekao je Dejan prijatnim, dubokim glasom nakon što me je pozdravio predstavivši se.
Pošto je David pripremio večeru, okupili smo se oko stola i razgovor je spontano potekao. Ispostavilo se da je Dejan zanimljiv sagovornik svestranih in-teresovanja, uprkos osećaju da me nekako neobično posmatra i analizira.
– Moja cimerka inače želi da ti iznese jedan predlog – David je prešao na stvar dok smo uživali u desertu, zapravo kolačima koje sam donela iz obližnje poslastičarnice. – Potreban joj je muškarac.
Dejan je razrogačio oči, bezmalo se zadavivši zalogajem doboš torte.
– Ne brini, potreban si joj samo na jedan dan, za sestrino venčanje, da te roditeljima predstavi kao svog dečka – požurio je da objasni David pre nego što je Dejan zaustio da odgovori, najverovatnije da odbije.
– Pa, priznajem da je to veoma laskav predlog, ali…- odmahnuo je rukom donekle mrzovoljno. – Odavno sam prestao da šetam po modnoj pisti i u međuvremenu sam se zaposlio u uglednoj firmi.
Ali David nije popuštao, a ja sam pokušavala da pridobijem Dejana preterano dramatičnim opisom svoje situacije.
– Molim te, ti si mi jedina nada – očajno sam ga preklinjala.
Srećom, pomoglo mi je i dobro vino za koje sam izdvojila pozamašnu svotu novca, pa je na kraju ipak obećao da će mi pomoći. Dogovorili smo se da se nađemo narednog popodne-va da dogovorimo pojedinosti, pošto je Dejan u nedelju uveče morao da otputuje u Novi Sad.
Nastavak na sljedećoj strani…