– Gospođice Alvarez, ovo je zaista veličanstveno. Beskrajno sam vam zahvalan što ste se prihvatili uloge našeg vodiča. Ne mogu sebi oprostiti što ranije nisam znao daje Faljas pravi spektakl za oči, pa da oganizujemo školske ekskurzije u Valensiju u ovo doba godine. Moji bi učenici bili presrećni da su sada ovde -Florensija je slušala hvalospeve direktora jedne osnovne škole iz Grenobla, kome je, sticajem okolnosti, bila domaćin, iako je taj posao bio van delokruga njenih uobičajenih obaveza.
Zamenjujući saradnicu iz agencije za organizaciju školskih ekskurzija, koju su porodične prilike sprečile da danas dočeka grupu nastavnika iz Francuske i njihovog direktora, Florensija je gostima strpljivo objašnjavala istorijat ove manifestacije i upoznavala ih sa sadržajima koje će moći videti u tih pet dana, koliko
Faljas, odnosno Festival vatre, traje.
– Da li je moguće da su ove prelepe lutke pravljene samo od kartona i stiropora?! – upitao je jedan od gostiju.
– Da, i većina njih će, osim onih nagrađenih, biti spaljena još pre završetka manifestacije – strpljivo je objašnjavala Florensija.
– Ali, zašto?! – čudili su se prisutni.
– Da se unište zli duhovi, kako nalaže tradicija. Takođe, biće spaljene i one platforme sa ogromnim figurama, koje su prava umetnička dela, kao što vidite.
– Nema li opasnosti od požara? – upitao je jedan od gostiju zabrinuto.
– Gradske vlasti ne dozvoljavaju da se paljenje vrši u uskim ulicama, već samo na mestima koja su lako dostupna dežurnim vatrogasnim ekipama. Većina učesnika zato i pravi platforme na točkovima, da bi svoje skulpture mogla transportovati na mesto koje je dovoljno bezbedno. Inače, oko skulptura se postavljaju zaštitne ograde, jer bi plamen mogao doseći i do okolnih zgrada. Istovremeno, vatrogasci mlazevima vode polivaju njihove fasade, kao i prozorska stakla, da ne bi došlo do prevelikog zagrevanja, topljenja ili pucanja – objašnjavala je, praćena njihovim zabezeknutim pogledima.
– Ali… šta kažu na to borci za zaštitu čovekove okoline? – upitao je neko od okupljenih turista.
– Tradicija Faljasa je suviše jaka u Valensiji, da bi čak i oni riziko-vali zameranje lokalnom stanovništvu, koje uživa u tim karnevalskim ludorijama. Ni turistički poslenici ih ne bi podržali, jer se tih martovskih dana u ovaj region slije više od milion turista, ponajviše domaćih.
– Zar će i ona skulptura od preko dvadeset metara visine biti spaljena? – interesovao se jedan od posetilaca.
– Verovatno, ukoliko se ne bude našla među nagrađenima.
– A po čemu biraju najbolje? -čulo se pitanje.
– Po više kriterijuma – grandioznosti, koloritnosti, provokativ-nosti…
– Kakvi su ovo pucnji?! – upitala je uplašeno jedna gošća.
– Obične petarde, ali skrećem vam pažnju da i one predstavljaju obavezni deo svetkovine, tako da će ovakvih pucnjeva biti na hiljade. U njima ne uživaju samo deca, već i odrasli. Ali, ne brinite, „pucači” veoma vode računa da to ne čine u blizini nekoga koga bi mogli povrediti – umirila je Flo-rensija. – Inače, petarde su samo uvod u veliki vatromet koji počinje u ponoć. A vatrometi su prave predstave, sa dobro uvežbanom scenografijom, o kojima se kasnije danima priča.
– Vi ste preljubazni, gospođice Alvarez. Ovakvo obilje informacija ne bismo dobili ni od profesionalnog turističkog vodiča. Nažalost, nećemo imati dovoljno vremena da pogledamo sve što bi bilo vredno videti. Moje kolege su impresionirane ne samo ovim festivalskim svečanostima, već i mnogim drugim neobičnostima, poput brojnih mostova ispod kojih su reke davno „otekle”. Tako nešto još nigde nismo videli – nastavio je sa hvalospevima stariji gospodin.