Sve što se od tog momenta događalo, za Karin je bilo kao san. Dejvid je odveo do njegove kuće, ponudio pićem i večerom. Smestio je da sedne blizu vatre koja je plamsala u kaminu i zabavio razgovorom. Ni sama nije znala kako i kada se našla u njegovom naručju, bila je jedino svesna da je obuzela nerazumna želja za njegovim nežnim poljupcima i da toj želji nije mogla niti želela da se odupre. Vodili su ljubav dugo, a Dejvid je bio neverovatno nežan i strpljiv sa njom. Obasipao je čitavo njeno telo požudnim poljupcima, a njegov topli dah je palio njenu kožu. Izvijala se u njegovom naručju dok su je njegove ruke čvrsto držale. Iz grla su joj nekontrolisano izlazili uzdasi, nalik na jecaje, a strast joj je mutila svest. Mrsila je njegovu gustu kosu, a on joj je šaputao na uho. Zaspala je u njegovom naručju, svesna jedino njegovih tihih i slatkih reči. Trgla se kada je ulična buka doprla do njenih čula i probudila je. Dejvid je spavao, ogrnut prekrivačem, a gusta crna kosa mu je pala na čelo. Setila se svega i najednom je na dnevnom svetlu obuzeo stid onoga stoje učinila. Nikada pre nije dopustila sebi da provede noć sa nekim koga je tako malo poznavala i o kome nije znala ništa.
Šta će tek on misliti o meni, pitala se zabrinuto.
