Alisa je oduvek poznavala Fredija. Bio je četiri godine stariji od nje, Osinijin drug iz školske klupe, a njihovi roditelji su se družili. Nikada u životu Alisi nije palo na pamet da bi jednog dana mogla da se uda za njega. U gimnaziji, on se zabavljao sa nekom Bertom, slatkom devojkom koja je živela na drugom kraju grada ali je pohađala školu u njihovoj četvrti. I mnogo godina kasnije, kada više nisu bili zajedno, Alisa je u mislima uvek videla Fredija sa tom curom. Nekako joj se činilo da su to dvoje bili stvoreni jedno za drugo.
U svakom slučaju, u jednu stvar bila je sigurna: ona, Alisa, nije bila žena za njega. I obratno. Jednostavno, bili su pogrešan spoj. Ali… Kada se ona vratila iz Rima, Fredi koji je u međuvremenu završio stomatologiju, otvorio je svoju privatnu ordinaciju u centru grada, i još uvek nije bio oženjen. Neočekivano, počeo je sve češće da dolazi u njihovu kuću i da je poziva da izađu zajedno. Prihvatala je svaki poziv bez razmišljanja, jer je jednostavno volela izlaske i nije mogla iz večeri u veće da sedi u kući. Fredi je bio prijatno društvo, umeo je da je zabavi, a sa njim se moglo razgovarati i o ozbiljnim stvarima. Bilo joj je savršeno prijatno sa njim, sve dok nije počeo da joj se udvara.
Kada joj je otvoreno stavio do znanja da je ozbiljno zainteresovan za nju, najpre je bila šokirana, a onda… Onda je jednostavno prihvatila tu vezu.
Bilo je mnogo stvari koje su do toga dovele. Najpre, život u Napulju bio je krajnje monoton, posle radnog vremena, a i preko vikenda, Alisa jednostavno nije znala šta bi sa sobom. Morala je da pronađe neko uporište, neku sferu interesovanja. U svakom slučaju, bilo je mnogo bolje da bude Fredijeva devojka, nego služavka koja posprema za svojim mlađim bratom. Još krupniji razlog što se upustila u tu vezu, bio je njen pokušaj da se izbori sa očajnom depresijom u koju je bila zapala. To što je morala da napusti Rim za nju je zaista bio slom… Bila je već potpuno navikla na život u glavnom gradu i uverena da će tamo i ostati, a onda je sve iznenada krenulo naopako. Najpre, roditelji nisu bili spremni da joj pomognu da tamo kupi stan. Zapravo, nisu bili u mogućnosti. Pristojan stan u Rimu bio je previše skup. Uporno su joj predlagali da se vrati u Napulj, gde će vremenom moći da uštedi dovoljno za otvaranje svoje privatne prakse. Onda se dogodila i ona neverovatna komplikacija sa doktorom Fanućijem i onom nesrećnicom, Valentinom .To je u stvari bio glavni razlog što je otišla. I povrh svega, kao da se sve urotilo protiv nje, nije uspela da dobije bolje plaćeno radno mesto na čuvenoj klinici Traini, u koje je bila gotovo sigurna. Sve je vodilo ka tome da se vrati kući kao gubitnik, na poslovnom i na emotivnom planu. Osećala se nesrećnijom nego ikada. Fredi je bio neka vrsta olakšanja, slamka spasa, ali…
On joj nije doneo sreću, nije mogla da laže sebe. Želela je muškarca kojeg nije mogla da ima, a bila u vezi sa momkom prema kome nije osećala ništa osim prijateljstva, i to ju je činilo još nesrećnijom.