– Zašto, ponekad, ne izađeš s njim kad je toliko uporan? -upita Livija Sandinidis svoju najbolju prijateljicu.
– Zato što mi je odvratan! – odgovori crnokosa, plavooka Teodora Tronzos, smejući se. – Ne volim muškarce niskog rasta koji su skloni gojaznosti i već u tridesetoj godini su skoro ćelavi. Smatram da zaslužujem nešto bolje.
Sedele su u jednoj od kancelarija petospratnice u ulici Sotiros, u Atini, nedaleko od parka Filipis, u kojoj su se nalazile poslovne prostorije velike brodarske kompanije „Atenaum“.
– Dobro, Aleksandar Liliotis možda i ne izgleda kao neki holivudski glumac! – nasmeja se i Livija. – Ali, stručnjak je, ima vlastiti stan u centru Atine, ima malu jahtu, odlično zarađuje, očigledno mu se dopadaš i želi s tobom ozbiljnu vezu. Sigurna sam da bi ti posle nekoliko zajedničkih izlazaka ponudio brak.
– To je moguće! – I dalje se smejala Teodora. – Međutim, kad mi se neki mladić ne dopada fizički ništa drugo me i ne interesuje. A ako mi se dopada kako izgleda, izađem s njim, pa postepeno saznajem o njemu i ostalo. Dobar fizički izgled je kod mene ulaznica, Livija. Mladić koji nije moj tip, kod mene nema nikakvih šansi.
– Ostaje još samo da mi kažeš kako bi muškarac iz tvojih snova trebalo da izgleda. Pretpostavljam da ti se dopadaju visoki?
– Volim visoke mladiće! – priznade Teodora. – Košarkaške tipove. Oni me na neki način impresioniraju.
– Pretpostavljam da treba da bude i atletski građen? Kao Švarceneger?
– Oh, ne, naprotiv! Gomile mišića su mi odvratne. Volim visoke,vitke mladiće koji se neobavezno oblače i uvek su dobro raspoloženi. Ćutijivi intelektualci koji govore u zagonetkama me zamaraju.
– Onda naš jadni šef kod tebe zaista nema nikakvih šansi. On je visok kao i ti, nije vitak, uvek je ozbiljan i neprestano razgovara samo o poslu.
– Verovatno se i takvi mladići nekome dopadaju.
– Ako se nekim ženama ne dopada njihov fizički izgled, svakako će im se dopasti to što ima odliično plaćen posao i što je imućan. Ona koja se uda za njega neće imati nikakvih materijalnih problema.
– Neka joj je sa srećom! – uzdahnu Teodora. – Volela bih da Aleks što pre nađe neku takvu. Posle toga bi mene ostavio na miru i više me ne bi saletao.
