Sećanje na ljubav

Bacila je pogled na svoju figuru u velikom ogledalu pričvršćenom za vrata kupatila dok je pokušavala da ukroti nemirnu kosu.
još uvek je imala devojački stas s blago naglašenom muskulaturom, što je bila posledica stalne fizičke aktivnosti, plivanja i povremenih odlazaka u teretanu.
Počela je da utrljava mleko za telo još uvek se kritički odmeravajući. Visoka i vitka, u dvadeset devetoj godini imala je figuru na kojoj bi joj većina žena pozavidela, čak i one mnogo mlađe od nje. Grudi su joj bile čvrste i bujne, struk uzan, kukovi obli a duge noge savršeno izvajane. Na nežnom licu pravilnih crta dominirale su krupne zelene oči i pune usne. Kratko ošišana rideplava kosa s krupnim, prirodnim loknama nemirno joj je, u pramenovima, padala na čelo. šta god uradila, svoju kosu nije mogla da ukroti a sasvim kratke, muške frizure nije volela dok bi joj duga kosa oduzimala previše vremena. Učinila je poslednji pokušaj da dovede kosu u red i konačno je odustala.
čim je izašla na palubu, zadovoljno uzdahnuvši, okrenula je lice prema jutarnjem suncu i nekoliko trenutaka uživala u njegovim toplim zracima. Oko nje je vladala velika užurbanost jer se boravak ekipe bližio kraju i svi su želeli da urade što više pre nego što podignu sidro i vrate se u luku.
Ronioci su proveravali opremu pre nego što zarone, nijedan od njih nije smeo da ide sam pod vodu i to je bilo pravilo kojeg su se svi pridržavali. Leksi je zakopčala ronilačko odelo, stavila je masku i zatim povukla vazduh prvo iz jedne boce s kiseonikom a onda i iz druge. Klimnula je glavom čime je dala znak da je sve u redu pre nego što se prebacila preko palube i zaronila.
Moćni reflektori osvetljavali su arheološku iskopinu na gotovo sto metara dubine. Dvojica ronilaca klečali su na morskom dnu i, koristeći vazdušni most – veliku cev s vazduhom pod niskim pritiskom – usisavali su pesak koji je prekrivao lokalitet.
Leksi je otplivala do očišćenog dela lokaliteta, gde su njene kolege već radile i započela je spor i mukotrpan posao oslobađanja nalaza. S velikom pažnjom pretraživala je morsko dno i svaki predmet, obeležen, sklanjala u posebnu korpu pričvršćenu za konopac, koju će kasnije mehanizam izvući na palubu. Kada je konačno izronila, dočekalo ju je namršteno lice kolege i dugogodišnjeg prijatelja Nestora Stefanosa. Naviknuta na njegov zaštitnički odnos, mimo je . počela da skida ronilačko odelo čekajući njegovu kritiku.
– Opet si se zadržala duže nego što je trebalo – Ijutito je rekao.
– Imam dovoljno iskustva da znam koliko mogu da ostanem – odgovorila mu je uz osmeh.
– Jednom će ti ta tvoja samouverenost doći glave – odmahnuo je glavom.
– Sasvim moguće – slegnula je ramenima. – Ali do tog dana ima vremena.
– Nema potrebe da se preopterećuješ – dodao je prihvatajući bocu s kiseonikom. – Ima toliko nalaza da narednih deset godina ne moramo da brinemo za posao.
– Uživam u ovome. Nestore – odgovorila je opet se osmehnuvši. – Otkad znam za sebe, ronim i ponekad mi se čini da sam prvo naučila da plivam pa tek onda da hodam.
– Kada si ti u pitanju, sve je moguće – konačno se nasmejao.
– Gde je šejn? – počela je da se osvrće oko sebe tražeći svog sina.
– Džek ga uči da upravlja “Delfinom” – Nestor pokaza glavom na malu podmornicu na prednjoj palubi broda.
– Samo mi je još to nedostajalo – promrmljala je duboko uzdahnuvši.
Mala podmornica “Delfin” bila je najnovije čudo tehnike i u nju je moglo da se smesti dvoje ljudi. Opremljena najsavremenijim aparatima, reflektorima i kamerama, korišćena je za određivanje tačnog mesta za istraživanje pre nego što se spuste ronioci.