Pametniji je nego sto sam mislila, pomisli zlatokosa devojka. Inteligentniji je. Da, potpuno tačno je osetio moje raspoloženje kad sam s njim, moju bezvoljnost, moju dosadu i trud koji ulažem da bih glumila zainteresovanost za razgovore s njim i prijatnost kad mi uopšte nije prijatno. Ali zašto mi nije prijatno, odmah se zapitala. Klod Laforž je zgodan, mlad i uspešan. Elegantno se oblači, prijatan je sagovornik, očigledno mu se dopadam i mnoge moje prijateljice volele bi da su na mom mestu, pogotovo što je očigledno da sa mnom ne želi samo prolaznu avanturu, već da je ozbiljno zainteresovan za mene. Zašto i ja onda nisam zainteresovana za njega, i sama je sebi postavila pitanje oko koga se sve vrtelo. Zašto nisam zainteresovana ni za jednog mladića koji mi se udvara i sa kojima povremeno izlazim, kao večeras sa ovim simpatičnim Klodom?
Kao da stalno razmišljaš o nečemu drugom, kao da si ovde samo fizički, Sofija – nastavi mladić, ohrabren njenim ćutanjem, koje je pogrešno protumačio. – Tu si, a nisi tu, slušaš me a ne slušaš me, trudiš se da pokažeš da uživaš, a ja stalno imam osećaj da u stvari nije tako… Zar mi zaista ne možeš reći o čemu se radi?
-Mislim da grešiš, Klod – polako je odmahnula glavom. -Mislim da si sve to umislio. Već sam ti rekla da me niko ne bi mogao naterati da izlazim s tobom, da je tako kako ti misliš. Ja sam potpuno normalna, obična devojka i izlazim samo sa mladićima u čijem se društvu prijatno osećam.
-Ne znam šta podrazumevaš pod „prijatno se osećati”, Sofija -odmahnu mladić. – Čovek može prijatno da se oseća i dok jede neku ukusnu poslasticu ili dok gleda neki film, ili čita dobru knjigu, jedno je kad ti s nekim nije dosadno, a potpuno drugo je voleti nekoga, osećati nešto prema nekome – završio je.
