Prošlo je tri meseca i u Fioninom životu se mnogo toga promenilo. Naime, brakorazvodna parnica je bila u toku, a ona je stalno boravila u Jumansu i svaki vikend bila angažovana na pripremanju zabava. Uspeh na Korininom prijemu na neki način joj je otvorio vrata i sada ju je to angažovanje velikim delom ispunjavalo i bilo veoma važno za njeno ose danje samostalnosti kao i za planove koje je počela da gradi.
Svetla tačka mučnog sudskog procesa koji se vodio bila je činjenica što joj je sud dodelio decu do konačne odluke, s tim da su mališani morali da ostanu u internatu do završetka školske godine. Bila je iznenađena kako su deca sve zrelo prihvatila, uključujuči i odluku da jedan vikend u mesecu treba da provedu sa ocem. Bila je ponosna na njih, ali u istoj tolikoj meri i razočarana Emetom koji je na sve gledao kao na neki njen hir, još uvek istinski ne verujući u ono što se zaista dešava.
Posao kojim je tako neočekivano počela da se bavi ulivao joj je sigurnost i davao nadu za budućnost. Još uvek se nije najbolje snalazila, ali joj je Korina u takvim situacijama priskakala u pomoć i bodrila je. U toj veseloj ženi punoj optimizma stekla je dobru prijateljicu, a deca su im se tokom vikenda veoma lepo družila.
Najteže su joj padali oni dani koje su mališani provodili sa ocem. pošto se tada osećala beskrajno tužnom i usamljenom. No, tu nije mogla mnogo da učini, ali se zato, kada su bili zajedno, trudila da što lepše iskoriste svaki trenutak.
