U današnjem članku donosimo priču o nesvakidašnjoj porodici Stanković koja se, uprkos savremenim izazovima, odlučila za miran i jednostavan život na selu.
- Aleksandra i Milija Stanković osnovali su svoju veliku porodicu u selu Stapari kod Užica, daleko od gradske gužve i modernih tehnologija, i izgradili dom pun ljubavi, rada i topline. Danas imaju jedanaestoro dece, a njihovo domaćinstvo broji ukupno trinaest članova, uključujući i Milijine roditelje koji im svakodnevno pomažu.
Umesto da traže komfor gradskog života, odlučili su se za ruralni ambijent u kojem nalaze smisao i ispunjenje. Njihov dom odiše životom – najmlađa beba ima samo nekoliko meseci, dok najstarije dete već ima 23 godine. Iako svakodnevne obaveze nisu nimalo lake, odlučili su se da sopstvenu egzistenciju grade na proizvodnji zdrave hrane, prvenstveno zbog dece.
Aleksandra je srce doma. Ona svakodnevno priprema i proizvodi gotovo sve što porodici treba – od povrća, mesa, mlečnih proizvoda, do ajvara, pindžura, kečapa i ruskih slatkiša. Njen cilj nije profit, već očuvanje zdravlja i usmeravanje dece ka vrednostima prirodnog života. Ne koristi veštačka đubriva niti hemikalije, jer, kako kaže, „Bog nam da – i decu, i vrt, i piliće, i prasiće“. Želi da njena deca rastu uz znanje o tome šta znači zdrava hrana i pravi život.
Ipak, svjesna je izazova koje nosi život daleko od gradske infrastrukture. Vođenje jedanaestoro dece u šetnju po gradu postaje pravi podvig. Troškovi su veliki, ali Aleksandra s osmijehom ističe da ne bi mijenjala svoj život za ništa. Sva posvećenost i trud usmjereni su isključivo ka dobrobiti njene porodice.
Njihova priča nosi snažnu poruku – srpsko selo nije osuđeno na izumiranje, ali je za njegov opstanak neophodno postojanje sistema podrške, zajedništva i – najvažnije – ljubavi. Aleksandra i Milija su u to poverovali i ostvarili ono što mnogi danas smatraju nemogućim.
Ova porodica ima i zanimljivu pozadinu. Naime, Aleksandra i Milija su se upoznali još davne 2000. godine u Moskvi, gde je Milija tada radio. Njihova ljubav je brzo prerasla u brak, a već tada su dobili troje dece. Kada je Milija ostao bez posla, odlučili su se na veliki korak – preselili su se u Srbiju, tačnije u Stapare. Sa sobom su doneli i značajan kapital koji su uložili u pokretanje seoskog domaćinstva. Danas, osim što Milija radi na građevini, njihovo domaćinstvo donosi i stabilnost kroz vlastitu proizvodnju hrane.
- Najstariji sin sada ima 23 godine, zatim slede sin od 20, ćerka od 18, dva sina od 16 i 12, dve ćerke od 11 i 10, sin od 8, dve ćerke od 6 i 4 godine, i na kraju beba dečak od dva i po meseca. Starija deca su aktivno uključena u sve poslove oko kuće, bašte, životinja, ali i brinu o mlađoj braći i sestrama. Tako porodica funkcioniše kao tim u kojem svako ima svoju ulogu.
Aleksandra tečno govori srpski, iako priznaje da joj je u početku bilo teško. Brzo je savladala jezik, zahvaljujući, kako kaže, svojoj sposobnosti za brzo učenje. I pored svih izazova koje život sa 11 dece donosi, ne žali se – uzima stvari onako kako dolaze, postavlja prioritete i radi ono što je najvažnije.
U njenom glasu nećete čuti gorčinu – samo iskreno zadovoljstvo zbog izbora koji je napravila. Iako njeni roditelji i sestra i dalje žive u Rusiji, majka je redovno posećuje. Poslednji put je Aleksandra bila u Rusiji pre tri godine, ali priznaje da je sada, uz bebu i sve obaveze, teško organizovati tako veliko putovanje.
Priča porodice Stanković je podsjetnik da sreća ne leži u luksuzu, već u bliskosti, radu i međusobnom poštovanju. Njihova svakodnevica možda ne deluje jednostavno, ali ona nosi sa sobom pravu svrhu – stvaranje života punog smisla, u kojem svaki član porodice ima svoje mesto i doprinos.U vremenu kada sve više ljudi odlazi iz sela i kada su porodične vrednosti često ugrožene, Stankovići su dokaz da postoji i drugi put – put vere, upornosti i ljubavi prema zemlji i porodici