-Otkad poznaješ Lajama? Kakav je čovek? – upitala je Majlsa.
-Lajam je divan. Potiče iz stare pomorske porodice. Njegov deda i pradeda su bili kapetani brodova, a ljudi pričaju da je Lajam direktni potomak gusara Reda Hagermana. Priča se takođe da je bivša Lajamova kuća „Hejven“ ukleta i da je posećuje duh Redove udovice. Čuo sam od Lesli da je kuća letos prodata – ispričao je Majls.
Odlično, pomislila je Betani, kupila sam ukletu kuću. o tome joj agent za prodaju nekretnina nije rekao ni reč. Naslonila se na ogradu i posmatrala Lajama. Mada preko volje, morala je da prizna da je izuzetno zgodan i privlačan. Stajao je za kormilom, dominirajući svojim snažnim, atletski građenim telom. Posebno su bili privlačni njegovo lice, obraslo gustom crnom bradom i prodorne krupne oči. Ulivao je poverenje i plenio autoritetom. I samoj joj se činilo neverovatnim kako se osećala bezbedno na ovom muzejskom brodu koji se ljuljao na pučini, iako je prvi put putovala na ovakav način.
Duboko u sebi je osećala da je Lajam u suštini nežan i da ume da voli ženu. Pobogu, odakle mi ovakve misli, prekorela je sebe. Nesvesno je rukom dotakla užareni obraz, kad su im se pogledi sreli. Njegov pogled je uznemiravao i čudno uzbuđivao. Činilo joj se kao da su se dodirnuli. Lesli je bila u pravu kad je rekla da je Lajam neodoljiv muškarac. Betani, prestani da sanjariš, opomenula je sebe, da ne bi upala u probleme.
