– Kao da si iznenađena što me vidiš. – Trudeći se da ne pokaže osećanja, s naporom je zadržao smiren ton. – Zašto? Mi smo venčani, tesoro. Zašto ne bih sačekao ženu koja se vraća u naš dom?
Konačno je okrenula glavu prema njemu i užasnuto ga pogledala. – Kako si znao? – Gotovo je šaputala i morao je da načulji uši da bije čuo.
– Kako sam znao da ćeš večeras sleteti? – Nije mu bilo lako da se osmehne, ali ipak je uspeo i pri tom jedva primetno slegnuo ramenima. – Zar si zaista mislila da neću saznati0 Ti si moja žena, Frančeska, brinem se za sve što ti se dešava. Tvoj otac te je poverio meni i ja sam odgovoran za tvoju bezbednost. Tu ulogu shvatam krajnje ozbiljno.
– Brineš? – reče ona i glas joj dobi nešto malo pređašnje snage. – Ne brineš ti za mene, Roko. Ne brineš ti ni za koga osim za sebe.
Roko se malo nagnu i skinu joj šešir. Tamna kosa rasu joj se i pade u kovrdžavim talasima na ramena. Izgledala je neverovatno mlada. Previše mlada da bi kovala zavere.
– Puna si iznenađenja – promrmlja on zamišljeno.
Ocjena čitalaca
[Ukupno: 0 Average: 0]
