U Tadžikistanu je poligamija zvanično zabranjena, ali uprkos tome, u praksi mnogi muškarci i dalje sklapanje brakove sa više žena, posebno kada odu na rad u Rusiju. Ova pojava stvara brojne društvene probleme, jer žene koje ostanu kod kuće često nemaju nikakvu kontrolu nad svojim životima, a njihova ekonomska situacija postaje nesigurna i teško održiva.
Sara Kušraktova je bila uverena da je pronašla ljubav svog života. Upoznala je mladića iz Tadžikistana dok je boravila u Rusiji, i on joj je delovao kao idealan partner – bio je pažljiv, duhovit, uspešan. Međutim, ubrzo je otkrila da je njen partner već u braku sa četiri žene u domovini. Jednu od njih zanemaruje tako što joj uskraćuje intimne odnose, dok se druge tri međusobno ne slažu. Iako su sve žene prihvatile svoju sudbinu, Sara nije mogla da poveruje u istinu koju je saznala. Njeno šokantno iskustvo je postalo jasno upozorenje na duboku ukorenjenost poligamije u društvenim normama Tadžikistana.
- Sličnu dilemu ima i Umeda Kušraktova, koja se nalazi u vezi sa muškarcem koji je već u braku sa dve žene. Iako se on ponudio da je oženi, Umeda se oseća nesigurno, jer zna da bi se u tom slučaju našla u situaciji gde bi bila samo jedna od mnogih žena u njegovom životu. Zanimljivo je da je njegov sin od 11 godina već svestan postojanja drugih žena, dok njegova druga supruga, koju je upoznala, nije ni saznala za njenu vezu s njom. Iako su svi ostali članovi porodice bili svesni njihove veze, situacija se nije promenila.
Poligamija u Tadžikistanu: Zakon vs. stvarnost
Iako je poligamija zabranjena Krivičnim zakonom, realnost je takva da mnogi muškarci u Tadžikistanu ne poštuju ovu zabranu. Razlog tome leži u patrijarhalnim normama koje i dalje dominiraju društvom. Da bi prikrili svoju praksu, mnogi se odlučuju za neformalne brakove i ceremonične verske brakove, koji nisu zakonski priznati, ali im omogućavaju da žive zajedno sa više žena. Zakon se često ne primenjuje striktno, jer su kazne za takve postupke minimalne.
U takvim brakovima žene često nisu ni svesne da imaju konkurentkinje, jer se brakovi obavljaju bez zvaničnih registracija. U ruralnim područjima, muškarci često imaju ženu i decu, dok u glavnom gradu započinju paralelne veze sa drugim ženama, sve dok ne dođe do neizbežnih nesuglasica. Žene se plaše da bilo šta spomenu, jer strahuju da bi njihov muž mogao da ih napusti i oženi neku drugu ženu, dodajući još veći broj žena u svoj život.Zakonodavne promene nisu dovoljne da se rešava ovaj problem, jer u praksi, mnoge žene nemaju nikakvu zaštitu, a njihove prava su zanemarena.
Migracija u Rusiju i život bez partnera
- Jedan od glavnih faktora koji podstiče poligamiju je velika migracija radne snage iz Tadžikistana u Rusiju. Prema podacima, čak 1,5 miliona ljudi iz Tadžikistana svake godine migrira u Rusiju u potrazi za poslom. Mnogi od tih migranata ne dolaze kući godinama i započinju nove veze, ostavljajući svoje žene i decu u zemlji, često bez ekonomske pomoći. Ove žene, poznate kao “slomljene udovice”, dugo čekaju povratak svojih muževa, a nesigurnost koju doživljavaju u domovini postaje njihov svakodnevni život.
Ekstremna ekonomska zavisnost od muževa, koja je duboko ukorenjena u tradiciji, čini ih veoma ranjivim u situaciji kada su ostavljene bez ikakvog izvora prihoda. Često se dešava da im muž više ne šalje novac, zbog čega se žene suočavaju s velikim finansijskim problemima i nesigurnošću. Mnoge od njih, koje su već imale decu pre nego što su ih njihovi muževi napustili, sada moraju da se snalaze za opstanak, što uključuje rad u trgovinama, kao krojačice, učiteljice ili čak migraciju u Rusiju kako bi obezbedile egzistenciju.
Država u pokušaju pomoći
Vlada Tadžikistana je, kao odgovor na ovaj problem, prepoznala napuštene žene kao socijalnu ugroženu grupu i pokušava da im pruži određenu podršku. Takođe, postoji i sporazum između Tadžikistana i Rusije o obaveznoj isplati alimentacije za decu, ali u praksi, mnogi migranti rade „na crno“, što čini sprovođenje tih zakona veoma izazovnim.
- Iako se formalno smatra da žene čine 75% radne snage sa srednjim obrazovanjem u Tadžikistanu, mnoge žene nemaju ni osnovnu priliku da se samostalno izdrže. U nekim slučajevima, ako su deca već odrasla ili su u mogućnosti da brinu o sebi, “slamene udovice” pokušavaju da nađu posao i obezbede sebi osnovnu egzistenciju. Neke od njih odlučuju da odu u Rusiju kako bi pokušale da poboljšaju svoj život, ali to nije uvek moguće, jer žene u Tadžikistanu i dalje imaju ograničene mogućnosti da napuste domovinu.
Zaključak
Poligamija u Tadžikistanu, uprkos zvaničnoj zabrani, nastavlja da bude duboko ukorenjena u svakodnevnom životu mnogih ljudi. Migracija radne snage u Rusiju, zajedno sa ekonomskim problemima i patrijarhalnim normama, stvorila je složenu društvenu situaciju u kojoj žene, često suočene sa ogromnim socijalnim i ekonomskim izazovima, ostaju bez podrške i prava. Zakonodavne promene i bolja zaštita prava žena neophodni su kako bi se situacija poboljšala i kako bi se stvorili uslovi za veći socijalni i ekonomski napredak žena u Tadžikistanu.