Visinom i neverovatno privlačnim izgledom isticao se u mnoštvu. Rebekin pogled bio je prikovan za muškarca klasičnih mediteranskih crta lica u dnu vrta; savršenstvo u najčistijem obliku. Istaknute jagodične kosti, maslinasti ten, izrazito senzualne usne, tamna kosa koja je blistala na suncu…
Delovao je ozbiljno. Rebeka je primetila da je ledeni izraz njegovih sivih očiju na momente umeo da zablesne šeretskim sjajem.
Iako je bio zadubljen u priču s jednim gostom, moguće je da je primetio da ga ona posmatra, jer je najednom okrenuo glavu i pogledi su im se sreli. Osmeh mu je ozario lice i Rebekino srce preplavila je bujica emocija.
Nesvesno mu je uzvratila osmeh. Žamor razgovora najednom je utihnuo. Rebeki se činilo da su ona i Dante ovog letnjeg dana potpuno sami na svetu. Sunce je blistalo s plavičastog neba bez ijednog oblačka dok je vazduh bio zasićen opojnim mirisom cveća.
Začuvši šuškanje fine svile, krajičkom oka ugledala je vitku plavušu u grimiznocrvenoj haljini, s dubokim izrezom. Pogledom je pomno pratila nešto u dnu vrta i Rebeka je shvatila da se Dante zapravo ne osmehuje njoj, već svojoj ljubljenoj Ališi Benson.
Užarenih obraza, okrenula se da grupici gostiju ponudi poslužavnik s kanapeima. Svesrdno se nadala da Dante nije primetio njen zadivljeni pogled. Uostalom, zašto bi bilo nezamislivo da joj se on osmehnuo? U protekla dva meseca razvili su harmoničan i prijateljski odnos, razume se, u strogim okvirima relacije između šefa i podređenog.
Kao Danteova kuvarica, bila je zadužena ne samo za njegove privatne obroke, nego i za ketering tokom brojnih večernjih zabava i prijema. Rebeka je znala da ju je doživljavao isključivo kao radnu snagu, koja je omogućavala neometani tok njegove stresne svakodnevice, poput kompjutera ili mobilnog telefona.
Osećala se glupo i neprijatno. Zbog siline njegove privlačnosti umislila je da je njegov seksi osmeh bio upućen baš njoj.
Za razliku od dražesne Ališe, Rebeka ne bi bila u stanju da pobudi interesovanje tog plejboja. Obeshrabreno je zagladila svoju crno-belu uniformu, koja ničim nije laskala Rebekinoj figuri. Naprotiv, činila ju je pomalo punačkom.
Kosa joj je pod kuvarskom kapom bila upletena u čvrstu pletenicu, a lice joj je, posle višesatnog rada u kuhinji, bilo ružičasto i sjajno.
Da sam se bar malo našminkala, ljutito je pomislila Rebeka, frustrirano posmatrajući Danteovu ljubavnicu kako se privija uz njega.
– Već sam preterao, ali ovim pašteticama ne mogu da odolim. Čime su punjene?
Okrenula se gostu koji ju je prenuo iz misli.
– Dimljeni losos sa svežim holandeze sosom i mladim spanaćem, pečeno u lisnatom testu – ljubazno je uzvratila s profesionalnim osmehom na licu.
– Apsolutno su božanstvene, kao i sve što ste pripremili – pohvalio ju je čovek kad je uzeo još jedan kanape. – Hvala vam, Rebeka. Dante je zadužio Suzanu i mene dopustivši da krštenje svog sina proslavimo u njegovom domu. Posle otkazivanja rezervacije sale za bankete pobojao sam se da ćemo sve morati da odložimo – priznao je Džejms Portman. -Dante nam je ponudio spas u pravi čas obećavši nam da će angažovati najbolju kuvaricu u Londonu.
Rebeku je obradovao taj laskavi kompliment.
– Zaista je to rekao?
– Nije štedeo reći hvale za vaš talenat – uveravao ju je Džejms.
-Ah, Dante je sjajan momak. Otkad je po Klifordovom
penzionisanju preuzeo očevo mesto kao predsednik firme Jarrell Legat, ostali advokati, uključujući mene, iščekivali su da se uvere u istinitost glasina o njegovoj nemilosrdnoj analitičnosti, ali pokazao se kao odličan predsednik. Smatram ga čak svojim prijateljem. U pogledu krštenja bez oklevanja mi je ponudio pomoć, a proteklih meseci pokazao je razumevanje dok je Suzana patila od postporođajne depresije.
Uzdahnuvši, Džejms se osvrnuo po velikom vrtu džordžijanske kuće tik uz Ridžents park.
– Za ovaj apsolutno savršeni dan mogu da zahvalim Danteu. Pritom sam svestan i neprijatnih uspomena koje mi budi ovo krštenje.
Rebeka je začuđeno podigla obrve.
– Kako to mislite?