Kažu da je bol za gubitkom roditelja neizmerna, da tek tada čovek postaje odrasla osoba, bez obzira na to koliko godina imao. Taj gubitak ne donosi samo tugu, već i ogromnu emotivnu transformaciju, jer roditelj je osoba koja nas oblikuje, koja je temelj našeg postojanja, i kada je više nema, deo nas zauvijek nestaje. Danas, dok bi trebalo da slavi svoj 26. rođendan, Aleksandra Popović je suočena sa nesagledivom tugom. Juče je sahranila svog voljenog oca, Sašu Popovića, što je dan koji će zauvek nositi u srcu, dan koji je zamenio sve druge radosti.
Iako su suze bile neizbežne, Aleksandra je na sahrani, unatoč svom neizmernom bolu, ostala izuzetno dostojanstvena. Često se trudila da sakrije emocije, tamnim naočarima prikrivajući suze koje nije mogla da zadrži. Nakon opela, držala je ruke na glavi, pokušavajući obuzdati tugu koja je prožimala svaki deo njenog bića. To nije bila samo smirena reakcija, već i pokazatelj njene unutrašnje snage, sposobnosti da se izbori sa nečim što je toliko duboko povređujuće. U tim trenucima bilo je jasno da je i sama, kao i svi prisutni, bila slomljena, ali je nastavila dalje sa hrabrošću koja je mnoge zadivila.
Njih dvoje su, bez ikakve sumnje, imali poseban odnos. Aleksandra je bila Sašina mezimica, a on je često ponosno isticao koliko je bio ponosan na svoju ćerku. Svi koji su poznavali Popovića znali su da je njegov odnos sa Aleksandrom bio nešto posebno, nešto više od uobičajenog oca i ćerke. On je bio duboko vezan za nju i uvek je naglašavao koliko je bio srećan zbog nje, koliko je bila važan deo njegovog života.
Iako je bila ćerka jednog od najmoćnijih ljudi na estradi, Aleksandra nikada nije želela da koristi očevu slavu, bogatstvo i status. Nikada nije dozvoljavala da njen život bude pod svetlom reflektora i fokusom javnosti. Njeno ponašanje, njen karakter, uvek je bio odraz njene skromnosti i načina života koji je izuzetno cenila. Bez obzira na to što je Saša Popović bio simbol uspeha i moći na estradi, Aleksandra je birala jednostavan život, daleko od glamura i pažnje koju su joj mogli pružiti njen otac i njegovi uspehi.
Za nju, rođenje nije samo označilo početak njenog života, već je postalo i kruna ljubavi između nje i roditelja. Supruga Suzana je često isticala da je rođenje Aleksandre zaista zaokružilo njihov porodični san. “Dvoje dečice, nas dvoje… Lepa porodica, kuću smo sredili, stabilizovali se”, rekla je Suzana, govoreći o stabilnosti koju su zajedno izgradili. Dodala je da je najveći uspeh svakog roditelja kada njegova deca izrastu u “normalne ljude” — ljude koji nisu opterećeni statusom, novcem ili slavom, već imaju unutrašnju vrednost koja je neprocenjiva.
Aleksandra nije želela da ide putem koji su joj mnogi predložili. Umesto da nastavi studije, odlučila je da se okrene praktičnim stvarima. Završila je obuke za manikir i pedikir i ubrzo pokrenula vlastiti biznis. Pokrenula je svoju karijeru od nule, dokazala da može da se oslanja na sebe i ne traži pomoć od roditeljskih zasluga. Čak i na njen 18. rođendan, kada je mogla da očekuje veliko slavlje, Aleksandra je odbila sve to. Umesto velike proslave, izabrala je skromno okupljanje u krugu porodice i nekoliko najbližih prijateljica. Saša Popović je jednom prilikom ispričao kako je pitao svoju ćerku da li želi gala proslavu, a ona mu je odgovorila da želi jednostavno i tiho slavlje, daleko od pompe i pažnje medija. Takvo ponašanje, sa jasno izraženim osećajem za normalnost i skromnost, samo je još jednom potvrdilo njen karakter.
“Mi smo joj često, Suzana i ja, dolazili s poklonima, kupili joj skupe stvari, a ona bi ih gledala kao da su nešto potpuno nebitno”, ispričao je Saša. “Jednom sam joj rekao, ‘Aleksandra, daj da ti tata kupi jedan Rolex’, a ona je u čudu pogledala i rekla: ‘Tata, jesi ti lud, šta će meni Rolex, ne treba mi sat’.” To je bila Aleksandrina suština – jednostavna, neopterećena luksuzom, i posvećena životu koji se bazira na pravim vrednostima.
Saša Popović je svojoj ćerki pružio sve što je mogao, uključujući stan u luksuznom kompleksu na Bežanijskoj kosi, koji je lično izgradio, kao i lokal za njen biznis. Uvek je govorio kako je najvažnija stvar za njega bila da bude blizu svoje porodice. “Suzana i ja smo kupili stanove, lokale i garažna mesta našoj deci, jer želimo da budemo blizu njih. Važno je da smo tu za njih, i da oni budu tu za nas”, rekao je Saša. On i Suzana su želeli da obezbede stabilnost i sigurnost svojoj deci, ne samo kroz materijalne stvari, već kroz ljubav i posvećenost. “To su najlepši novogodišnji pokloni koje smo im dali”, dodao je, ističući da nisu ništa tražili, ali da je to bila njihova želja, želja da obezbede najbolje za svoju decu.
Gubitak Saše Popovića ostavio je ogromnu prazninu u životima svih koji su ga poznavali, ali Aleksandra će nastaviti da nosi njegovo nasleđe. Uvek će biti podsećanje na to koliko je bila voljena i koliko je njeno ime bilo povezano sa ljubavlju i poštovanjem, što će trajati kroz vreme, i kroz sve uspomene koje su ostale.