U današnjem članku ispričaćemo priču koja je na prvi pogled bajkovita, ali u sebi nosi i duboku životnu borbu. Letovanje koje je za Ružicu iz Srbije trebalo da bude samo kratak beg od svakodnevice, promenilo joj je život zauvek.
- U grčkom primorskom mestu Stavros, Ružica je upoznala Harisa, lokalnog ugostitelja, i svega šest dana kasnije odlučila da se uda za njega. Iako je mnogima ta odluka delovala kao nepromišljena ludost, njihova ljubav je opstala više od dve decenije.
Ružicina priča počinje kao klasična romantična saga. Ona se tog leta našla u društvu prijateljica u jednom lokalnom kafiću, gde je Haris radio kao konobar. On je delimično govorio srpski jer su Srbi često bili njegovi gosti. Kako su večeri odmicale, njihovo upoznavanje je postajalo dublje. Nisu postojali mobilni telefoni kao danas, pa su se viđali i dogovarali uživo svakog dana. Njihova veza je rasla spontano, a kada je došao dan odlaska kući, Haris je došao da je isprati na stanicu. Međutim, autobus nije došao, pa je Ružica odlučila da ostane još jedan dan — i tako je njihova priča trajala već 21 godinu.
Danas, Ružica i Haris žive u Solunu, imaju četvoro dece i zajednički život ispunjen je i radošću i brojnim izazovima. Uprkos kritikama i osudama koje je Ružica tada dobijala, nikada nije zažalila što je sledila srce. Njihova ljubav nije bila savršena, ali je bila iskrena i izgrađena iz temelja. Ružica je naučila grčki jezik, uklopila se u lokalno društvo, radila i podizala decu uz Harisovu podršku. Njihova porodica je spoj dve kulture — u njihovom domu se poštuju i srpski i grčki običaji. Tako, na primer, slave slavu pečenjem prasetine, dok se za Uskrs farbaju crvena jaja.
Međutim, iza te idilične slike krije se i jedna velika borba. Najmlađi sin, Petros, rođen je sa razvojnim teškoćama koje zahtevaju stalnu pažnju, dodatne terapije i emocionalnu snagu cele porodice. Kada su shvatili da nešto nije u redu, njihov svet se preokrenuo. Prve reakcije bile su šok i poricanje, a zatim prihvatanje te nove realnosti. Ružica ističe koliko je sistem u Grčkoj nedovoljno razvijen za podršku porodicama poput njihove — nema dovoljno specijalizovanih ustanova, a društvena stigma dodatno otežava situaciju. Većinu obaveza i brige moraju sami da snose.
- Ova teška situacija utiče i na njihov brak. Iako ljubav postoji, stres, briga i iscrpljenost menjaju njihov odnos. Haris je dobar otac i voli svoju decu, ali se drugačije nosi sa sinovim problemima. Ružica često oseća da on beži od stvarnosti dok je ona ta koja vodi sve borbe — zakazuje terapije, logopede, fizioterapije i komunicira sa institucijama. Nekadašnji spontani osmesi, zajednički izlazci i nežni zagrljaji sada su zamenjeni partnerstvom koje je više borba i misija nego romantična veza.
Ružica iskreno priznaje da je njihov odnos promenjen — između njih je sada „zid bola“ koji ne uspevaju da premoste, ali ljubav i dalje postoji. Ona ne traži sažaljenje, već razumevanje i podršku za roditelje dece sa posebnim potrebama. Ističe koliko je važno pričati o majkama koje svakodnevno balansiraju između terapija, stresa i društvenih osuda, a često zaborave da i same trebaju podršku i saosećanje.
Njena poruka je jasna i emotivna: voli svog sina svim srcem, bez obzira na sve teškoće, ali i majke ponekad treba da budu ohrabrene, da imaju priliku da zaplaču i da im neko kaže: „Bravo, izdržaćeš.“ Njena priča donosi glas jedne druge ljubavi — ne one idealizovane, filmske, već one stvarne, iscrpljene, ali duboko iskrene i bezuslovne.Ružica i Haris ostaju zajedno uprkos svim problemima. Možda nemaju rešenje za sve izazove, ali znaju jedno — da su porodica. Uprkos preprekama i različitim pogledima, njihova porodica se ne predaje, jer snaga porodice leži u zajedništvu i ljubavi koja traje kroz sve oluje života.
Ova priča osvetljava važnu temu o roditeljstvu dece sa posebnim potrebama, o prihvatanju i prilagođavanju, kao i o tome kako prava ljubav može opstati i u najtežim okolnostima. Ružicina hrabrost da podeli svoje iskustvo osnažuje mnoge i poziva na veće razumevanje i podršku za sve porodice koje prolaze kroz slične životne izazove.